Život Svetog Save

SABOR U ŽIČI

Nema lepote koja se može uporediti sa lepotom svetosti. Zato je vizionar tako uzvišene lepote uzviknuo: „O, slavite Gospoda u lepoti svetosti!“ /Ps. 29, 2/. Jer, samo lepota svetosti čisti i uzdiže dušu. To rađa dva plemenita osećanja u srcima ljudi: poštovanje i radost.

Bezbroj ljudskih očiju posmatralo je Žiču sa neopisanom radošću i poštovanjem. Danima pre velikog praznika, kao što je običaj kod pravoslavaca, narodne mase su se sjatile u Žiču, da bi blagovremeno našle mesto i da bi svoje duše hranile lepotom svetosti. Prostrana crkvena porta, obe obale žičkog potoka, manastirska livada dole ispod, voćnjaci i doline, brdašca i visoravni i sve dokle oko može da sagleda, beše ispunjeno narodom koji se komešaše kao pčele u košnici. Šatori behu razapeti, a natstrešice i kolibe od lisnatih grana bili su na brzu ruku napravljeni za odmor i počinak. Stanovnici grada i sela dođoše u svojim najlepšim nošnjama, izvezenim i bogato ukrašenim. Narod iz raznih krajeva, pa i pokrajina, lako se raspoznavao baš po tim nošnjama. Sve duše behu upravljene prema Bogu, a sve oči prema čudesnom novom manastiru, očekujući da u njemu vide Savu i Velikog župana sa pratnjom.

Konjanici stigoše u brzom galopu, javljajući dolazak velikog župana. Mnoštvo naroda, kao lišće vetrom poneseno, požuri napred da ga vidi i pozdravi. I Stefan stiže, praćen prinčevima, županima, vojvodama i drugim velikodostojnicima. Svi su bili obučeni u bogate i šarolike odežde, utegnuti srebrnim ili zlatnim pojasevima, prema zvanju i položaju, i svi behu ukrašeni dragim kamenjem i brilijantima. Svi su bili praćeni počasnom vojnom gardom, naoružanom blještavo-sjajnim oružjem: mačevima, kopljima, nadžacima, šlemovima i štitovima.

Tako se dva brata sretoše ponovo, ne više u crkvi svoga oca, već u njihovoj sopstvenoj zadužbini. Oni pozdraviše jedan drugoga ne rečima, već nečim što je mnogo uzvišenije i dirljivije: uzajamnom ljubavlju i suzama. Stefan je brzim pogledom video Žiču i ostao zapanjen. diveći se njenoj veličanstvenoj slavi i svetoj lepoti. Učini mu se kao da se samo sunce spustilo na zemlju. Čuo je i šapat naroda: „Nebo na zemlji!“ On se bezgranično radovao, što će se to, po Savinom predlogu, zvati njegovom crkvom i njegovom zadužbinom.

Posle kratkog odmora i osveženja, umilni zvuk zvona pozvao je na bdenije, uoči Spasovdana. Sava postavi Stefana u stolicu napravljenu za njega, a drugu zadrža za sebe, spremljenu za Arhiepiskopa. Crkva je bila prepuna velikaša, sveštenstva i naroda. Posle pevanja tropara: „Vazneo si se u slavi, Hriste Bože naš,“ Sava iziđe i održa sledeću besedu: „Vi svi znate kako sam ja dva puta pobegao od vas u pustinju. Vi znate, takođe, da ni jedna od mnogih postojećih lepota ovoga sveta nije nadvladala moju ljubav prema Bogu. Niti smatram da ikakvo zemaljsko blago toliko vredi niti toliko donosi sreće kao iskrena molitva Bogu. Radi vašeg dobra, zemljaci moji, ja sam ostavio moju svetu i slatku pustinju i došao da isključivo spasavam vaše duše. Da bi spasao vaše duše, ja sam zanemario svoju. Čineći to, setio sam se nekih starih svetitelja, koji, žaleći svoje zemljake, govorahu Bogu „Ako hoćeš, oprosti im grehe, a ako nećeš izbriši i mene iz tvoje knjige!“ /Ps 32, 32/. Ili. „Želeo bih da i sam budem odlučen od Hrista radi svoje braće, koja su mi rod po tijelu“ /Rimlj. 9, 3/. Eto, tako i ja, želeći da ostvarim vaše spasenje, napustio sam svoje. Ali ako hoćete da sledite moje pouke i prihvatite zakon Božji, spasćemo  se i vi i ja. Zato od vas tražim, da slušate svaku reč koju vam govorim o Bogu radi vašeg ličnog dobra. Ne zaboravljajte, kako vas je Gospod Bog ojačao, umnožio i povećao preko svog sluge Svetog Simeona. Mnogi su od vas postali upravljači i gospodari, vojvode i knezovi, a neki čak i veliki župani. Nije, dakle, u redu, da čovek koji, po Božjoj milosti, stoji iznad vas u vlasti i dostojanstvu, treba da se zove istim zvanjem kao i vi. Ali, tako isto kao što ja bejah rukopoložen i ustoličen za arhiepiskopa, sa vlašću radi vašeg dobra, isto tako, i čovek koji, božjom milošću, upravlja narodom našim, treba da bude izdvojen u dostojanstvu od drugih sa kraljevskom krunom, kao vaš kralj. Ovo će poslužiti, ja to verujem, na vašu ličnu čast i slavu. Kada se ovo ostvari, ja ću vam onda nastaviti da govorim o božanskoj veri i vašem večnom spasenju

Kao odgovor na Savine reči, narod razdragano vikaše: „Ti si nam poslat od Boga i slušaćemo te u svemu!“ U ono doba, naravno, nije bilo tehničkih pojačala i glasnogovornika. Ali reči izgovorene u hramu brzo stigoše do ušiju naroda napolju: „Sutra ćemo imati kralja!“

Pages: Stranica 1, Stranica 2, Stranica 3, Stranica 4, Stranica 5, Stranica 6, Stranica 7, Stranica 8, Stranica 9, Stranica 10, Stranica 11, Stranica 12, Stranica 13, Stranica 14, Stranica 15, Stranica 16, Stranica 17, Stranica 18, Stranica 19, Stranica 20, Stranica 21, Stranica 22, Stranica 23, Stranica 24, Stranica 25, Stranica 26, Stranica 27, Stranica 28, Stranica 29, Stranica 30, Stranica 31, Stranica 32, Stranica 33, Stranica 34, Stranica 35, Stranica 36, Stranica 37, Stranica 38, Stranica 39, Stranica 40, Stranica 41, Stranica 42, Stranica 43, Stranica 44, Stranica 45, Stranica 46