Život Svetog Save

ŽIVI I MRTVI U AKCIJI

Istiniti Božji čovek je rado dočekivan gde god se pojavi. Sava bejaše senzacija, kako za crnorisce u Svetoj Gori, tako i u kraljevskim dvorovima u Carigradu i kasnije u Nikeji. I sada, vrativši se u Srbiju, on je bio zaista čudo za celu Srbiju.

Kad ču na granici o bolesti svoga brata, on požuri što je moguće brže u Ras. Pratilo ga je mnoštvo konjanika i karavana pretrpanih stvarima, koje je on kupio ili dobio za upotrebu u crkvama. U Rasu zateče Stefana teško bolesnog, teže nego što su mu pričali. Posluga i pratioci su mislili da je Veliki župan na samrti. Sava se nadnese nad njim, pomoli se Bogu i poškropi ga osvećenom vodicom. Bolest brzo nestade i Stefan ustade, sede za sto sa Arhiepiskopom i drugim članovima porodice. Tako se radost zbog Savinog povratka sada udvostruči Stefanovim čudotvornim ozdravljenjem.

Posle toga, kada dva brata ostadoše nasamo, Sava mu ispriča sve svoje napore u Nikeji i na drugim mestima, gde god bejaše u poslednje dve godine, od njihovog poslednjeg rastanka. I Stefan, ispunjen radošću i skromnošću, pokloni se pred Savom i pozdravi ga rečima: „Dobro nam došao ti, koga je Bog poslao da uči narod svoje otadžbine i da uspostavi zakone i običaje koji odgovaraju hrišćanskom narodu. I ja se zaklinjem da ću ti biti veran kao sluga svome gospodaru.“ Ovu svečanu zakletvu Stefan je održao do kraja svoga života. Možda je ovo bila i neka vrsta kajanja zbog ranijih nekih Stefanovih postupaka, radi kojih je Sava, pre dve godine napustio Srbiju, kako misle novi istoričari.

Tada Sava zatraži od Stefana da sazove Sabor velikodostojnika, da bi se oformile nove eparhije i imenovali episkopi. Na tome Saboru bi odlučeno, da se osnuje devet novih srpskih eparhija i to: Ras, Toplica, Moravica, Dabar, Budimlje, Hvosno, Prizren, Prevlaka i Stolac; prvih sedam u Raškoj, druge dve u Primorju. Prevlaka se nalazila na poluostrvu blizu Kotora, a Stolac na poluostrvu Pelješcu, između Dubrovnika i Splita.

Sedište svih episkopa imalo je da bude u manastirima, to jest: u Raškoj dijecezi: manastir Svetog Petra i Pavla; u Topličkoj, manastir Svetoga Nikole; u Moravičkoj, manastir Svetoga Ahilija; u Dabarskoj, manastir Svetoga Nikole; u Budimlanskoj, manastir Đurđevi Stubovi; u Hvosnovskoj, manastir Svete Bogorodice u Maloj Studenici: u Prizrenskoj, manastir Svete Bogorodice, u Prevlaci, manastir Sv. Arhanđela; u Stolačkoj, manastir Svete Bogorodice. A Žiča, manastir Svetoga Vaznesenja, bila je namenjena za sedište Arhiepiskopa.

Zadovoljan što je obavio posao u saglasnosti sa državnim predstavnicima, Sava otputova odmah u Studenicu i sa velikom radošću i oduševljenjem obgrli grobnicu Svetoga Simeona, svoga oca, blagoslovi igumana i bratiju i otpoče sa danonoćnim bogosluženjima. On tada rukopoloži mnoge sveštenike i dobar broj đakona i uputi ih kako da žive neporočnim životom po zakonu svete vere; kako da čiste narod od ostataka paganskih običaja i poroka i kako da se bore protiv jeretika. Zatim ih učaše kako da služe sveta bogosluženja, da obavljaju svete tajne i druge obrede. Kasnije, kada se uverio da su učvršćeni u poznavanju svega ovoga, on ih je slao u prazne ili u novoobrazovane parohije. Naimenovao je, takođe, protojereje, namesnike i arhijerejske zamenike, koji će budno paziti na duhovne potrebe svoga naroda i parohijskog sveštenstva, koje treba da bude primer pobožnosti svojoj pastvi.

U međuvremenu, sveto miro je neprestano teklo iz grobnice i ikone Svetog Simeona, i to u još većoj meri, kada je Sava služio svenoćno bdenije uz usrdne molitve. Ovaj natprirodni događaj je neverovatno učvrstio veru u narodu. što je u mnogome pomoglo Savi u radu. Savin biograf piše: „Živi i mrtvi izgleda da su napravili ugovor da učvrste duhovno i moralno svoj narod kroz čuđenje i radost, to jest kroz apostolski jezik jednoga i tečenje svetog mira drugoga.“ Savine žive reči o pravoj veri bile su potvrđene čudom svetog mira iz tela Simeonovog. Stefan je bio u duhu i istini sa obojicom, poštujući oca i slušajući brata.

Tako, ova trojica u jedinstvu neumorno su podizali narod, kako duhovno, tako i fizički.