Život Svetog Save

POBEDA BEZ MAČA

U ono vreme, mnogo brže no u naše, vladari su vrlo lako menjali prijateljstvo za neprijateljstvo. Savina glavna želja beše da ozari svoj narod pravom verom i da ga spase nemarnosti i greha. Iako je bio potpomagan od nekolicine učenika iz Hilandara i Studenice, Savino je vreme u potpunosti bilo ispunjeno radom. Pored toga, on je često bio primoran da preuzme na sebe neugodne poslove svoga brata, Velikog župana.

Jednom prilikom vrlo ozbiljna opasnost ugrozila je opstanak srpske zemlje. Neki princ Strez, koji je sebe zvao sevastokrator, zapreti oružanim napadom na Srbiju. Sve su oči bile uprte u Savu da on otkloni ovu bedu. I zaista, umesto vojske, on ode sam da se svojom pastirskom veštinom suprotstavi neprijateljskoj razjarenoj vojsci.¹

Ko je bio taj Strez? Rođak i vazal bugarskog cara Kalojana. Njegovo vojvodstvo bejaše jugoistočno od Vardara. On je bio opasna i bezobzirna osoba. Njegove ambicije su bile veće od pameti i poštenja. Ali, sve dotle dok je grozni kralj Kalojan bio živ, on se nije usudio da pokuša ma šta protivu njega.²

Međutim, čim je Kalojan u opsadi Soluna izgubio život, Strez podiže bunu protiv Borila, nećaka i naslednika Kalojanovog. Udarivši brzo i iznenada, on pokori skoro polovinu bugarskog carstva. Srpski župan beše u pomoći Strezu u njegovim naporima. Kralj Boril je u nekoliko navrata molio Stefana da uskrati svoju pomoć pobunjenom knezu. Stefan je, međutim, verovatno računao da bi Strez mogao biti manje opasan neprijatelj od Borila. Tako, čak i zadnji Borilov oštri zahtev za izručenje Streza od strane Stefana, „da bude spaljen ili isečen na komade,“ ostade bez uspeha. Jer, Strez je preklinjao Stefana da ga ne ostavi, obećavajući mu, po slabosti svoga karaktera, mnogo više no što je bio u stanju da učini. Umesto da postupi po želji bugarskog kralja, Stefan napravi savez sa Strezom, uzimajući ga kao vazala pod svoju zaštitu. Obojica su se zavetovali na međusobnu vernost, zaklinjući se sa rukama na Svetom pismu, da će biti kao prava braća. Borilo nije bio u stanju da se sam bori protivu Stefana i Streza, jer između ostalog, on pretrpe težak poraz od latinskog cara Henriha kod Plovdiva. /1208. g./.

U to vreme, međutim, ženidba je pomagala onde, gde ništa drugo ne može. Pobeđeni kralj Bugarske dade devojku iz svoje familije za ženu latinskom caru. Tako, dojučerašnji neprijatelj, postade prijatelj i ratni saveznik. Njihovim udruženim snagama, oni okupiraše Srbiju i dođoše skoro do Niša. I baš tada se dogodi čudna i neočekivana stvar, koja okrete situaciju naopako. Jedne noći, bugarska i latinska vojska videše u vazduhu natprirodnu pojavu svetoga Simeona, kako im preti ljutito. Drhteći od straha, vojske se povukoše u žurnom maršu prema svojim zemljama.

Neko vreme posle toga, saveznici pokušaše da podmite Streza i da ga pokrenu protiv Stefana. Obećaše mu da će priznati sve teritorije koje je oteo od Srba. Strezov labilni karakter nije se mogao odupreti ovoj laskavoj ponudi. On pristade, prikupi silnu vojsku i pripremi se za iznenadni napad na Srbiju.

Stefan bejaše izvešten o zloj nameri ovog prevaranta. On posla Strezu poruku sa upozorenjem, a potom posla i nekoliko svojih predstavnika da to ponove. To učini i po treći put, ali Strez ostade uporno pri svome. Najzad, Srbi takođe mobilisaše vojsku da brane svoju zemlju.

Tada se Sava ponudi da lično ode i upozori Streza u ime Hrista. Sa pristankom svoga brata, on ode sa nekoliko pratilaca u Prosek, rezidenciju princa izdajnika. Prosek ne bejaše ni grad ni selo, već uzana klisura između visokih stena kroz koje teče Vardar. Na steni visokoj preko četiri stotine metara, Strez je podigao tvrđavu, u kojoj je živeo. Tamo je takođe bilo i pozorište, dozidano uz njegovu rezidenciju, kao i prostrana terasa, koja je visila nad rekom. Tu je on provodio nitkovski život u nezasićenosti i pijanstvu sa društvom sebi ravnim. Stalno je držao jedan broj zatvorenika iza brave i često činio grozne zločine nad njima da bi razonodio svoje prijatelje za vreme orgijanja. Naime, ta satanska igra se sastojala u tome, da se nesrećni zatvorenik baca sa terase dole u reku. U nameri da zasmeje svoje društvo, on je nesrećnoj bačenoj žrtvi dobacivao, vičući: Pazi, da ti se ćurak ne pokvasi.“ Stefan je slušao za grozne zločine svoga štićenika i oštro ga je ukoravao, ali uzalud.

Sada dakle, takvom čoveku došao je Sava, kao mirotvorac. Ispred tvrđave, Sava ugleda moćnu vojsku. Strez, međutim, primi Savu sa svim poštovanjem i lažnim prijateljstvom. Sava je najpre otpočeo tihim, miroljubivim tonom, govoreći Strezu o hrišćanskoj ljubavi i veri, kojoj smo se svi zavetovali kroz krštenje; zatim mu govoraše o poštenju i iskrenosti hrišćanskih vladara u odnosu jednog prema drugom, o strahotama rata i krvoproliću među hrišćanima, o Stefanovoj velikoj želji da živi u miru sa svojim pobunjenim susedom i tako dalje. No, sve to bejaše uzalud. Što je Svetac više ubeđivao Streza, to su sve više njegovi najbliži saradnici bili nezainteresovani, pa čak i ljuti. On nije navikao na ljubazne reči, već jedino na laskanje ili klevete. Možda bi ukrotitelj lavova sa kamdžijom u ruci imao više uspeha sa takvim otpadnikom no Sveti Sava. Na kraju razgovora, Sava promeni način razgovora i zapreti Božjom kaznom i pravdom odmetniku zbog gaženja ugovora i krvoprolića. Ove preteće reči utišaše Streza, ali ipak ne promeni svoju odluku. Tako Sava napusti tvrđavu i ode u svoj šator van Proseka.

Bila je tamna noć. Sava se, kao i obično, povuče na molitvu. Što je nemoguće ljudima, Bogu je moguće. On se moljaše satima bez prestanka. I, gle čuda! Posle ponoći dođe glas da je Strez mrtav. Umirući u svom dvorcu, on je vikao: „Brzo, dovedi mi Savu. Mladić koga posla Sava, probode mi srce mačem. Savo, Savo, požuri!“ Naravno, svi trezveni u dvorcu su znali da to nije mladić koga je Sava poslao, već anđeo Božji. Čim se saznalo o smrti ovog tiranina, vojska se rasturi i vojni logor opuste.

Sava se vrati kući tužan i zamišljen, jer, iako je spasao zemlju, nije uspeo da Streza pobudi na pokajanje, da bi spasao njegovu dušu. Tako, nastade sada čudna scena: Stefan grljaše svoga brata, plačući od radosti i zahvalnosti, a Sava beše nem od žalosti za gubitkom jedne duše! Posle ovoga, Sava stade pred srpske vojskovođe i vojnike i održa im govor, u kome reče: „Čujte i pazite, braćo. Gospod nas je izbavio bez ikakvog oružja, konja i ljudske snage, usmrćujući našeg protivnika. Da, sam Gospod je sve to učinio posredstvom Presvete Bogorodice i našega oca svetoga Simeona. Sve se ovo Strezu dogodilo zbog njegove nečuvene nadutosti i mučenja svojih ljudi, kao i zbog njegovih prevara i nemanja straha Božjega. Prema tome, budite razumni i ukrasite svoj život poštovanjem svemogućeg Boga, koji neprestano gleda odozgo i vidi naša dobra i rđava dela. Ne ratujte, izuzev u odbrani Božje pravde. Neće vas nikada zadesiti nikakvo zlo, ako ste rešeni i spremni da ispunjavate volju Božju, u koga nikada ne prestanite da polažete nadu.“

Posle toga, Srbija je imala mir za mnogo godina, zahvaljujući Svetom Savi. I Sava sa Stefanom otpoče zidanje Žiče.

1. Sevastokrator najviši položaj u službenoj hijerarhiji Vizantije. Sevastokrator je bio lični carev predstavnik. Ponekad je car davao ovu titulu i stranim vladarima, kao znak tesnog prijateljstva. Tako, veliki župan Stevan beše dobio titulu sevastokratora od svog tasta, cara Manojla Komnena. Strez je, naravno, uzurpirao ovu titulu za sebe.
2. Kalo-Jovan /Kalojan/ bio je jedan od najneumoljivijih vladara Bugarske /1196-1207/. On se zakleo na vernost papi, od koga je primio kraljevsku krunu i zastavu. Uprkos tome, zaratio je protivu Latina u Carigradu, potukao ih kod Adrianopolja /1205. g./, zarobio njihovog kralja Boldvina i ubio ga na vrlo brutalan način. Kad je papa protestvovao i tražio Boldinovo oslobođenje, Kalojan je odgovorio, da on nije našao Boldina među zarobljenicima.