Misli o dobru i zlu

Ćutanje

Ćutanje su voleli svi veliki duhovi, jer su duboko osećali istinitost one narodne izreke: govor je srebro, ćutanje je zlato. Svaki misaon čovek iskusio je na sebi, da on nije ono što kaže o sebi no ono što prećuti. Ne ono što prećuti hotimično no ono što prećuti po nuždi, jer ne može da iskaže.

Naši razgovori u društvu jesu kao sitna moneta, kojom sebe otkupljujemo, dok krupna moneta ostaje u nama, nepokazata. Ili, mi se predstavljamo društvu u letimičnim fotografijama, dok naš pravi duševni portret ostaje u nama, nepokazat.

U ostalom sve velike stihije su najviše ćutljive, a sam Rog ćutljiviji od sviju, dok su sve male tvari govorljive. Kakvo je čudo, dakle, da su svi veliki duhovi ćutljivi?