Мисли о добру и злу

Ћутање

Ћутање су волели сви велики духови, јер су дубоко осећали истинитост оне народне изреке: говор је сребро, ћутање је злато. Сваки мисаон човек искусио је на себи, да он није оно што каже о себи но оно што прећути. Не оно што прећути хотимично но оно што прећути по нужди, јер не може да искаже.

Наши разговори у друштву јесу као ситна монета, којом себе откупљујемо, док крупна монета остаје у нама, непоказата. Или, ми се представљамо друштву у летимичним фотографијама, док наш прави душевни портрет остаје у нама, непоказат.

У осталом све велике стихије су највише ћутљиве, а сам Рог ћутљивији од свију, док су све мале твари говорљиве. Какво је чудо, дакле, да су сви велики духови ћутљиви?