Svenarodno pokajanje

Da otvorimo svoje srce pred Svevišnjim Bogom, te da se ispovedimo i pokajemo Da prinesemo pokajanje prvo za sebe a po tom i za sav narod.

Kajemo se prvo za sebe u svemu što zgrešismo i Božju prekršismo i obraz okaljasmo, bilo laganjem ili kradenjem, bilo zlobom i pakošću, bilo razvratom ili otimanjem, bilo pijanstvom i žderanjem ili varanjem i kockanjem, bilo psovanjem i hulenjem svetinje ili klevetanjem i ogovaranjem bližnjih svojih, bilo maloverstvom ili sablažnjavanjem svojih bližnjih; kajemo se za bezbrojne grehove svoje, znane i neznane, voljne i bezvoljne, bilo slovom ili delom ili pomišlju, bilo javne ili tajne, kajemo se i molimo Boga, da nam oprosti i da zbog nas ne kazni sav narod naš i svu državu našu. Skrušeno se kajemo, oprosti nam, Gospode!

Po tom kajemo se za sve grehe onih duhovnika i sveštenika koji u čemu god zgrešiše pred Gospodom Bogom i Svetim Savom, bilo da malaksaše u veri ili u strahu Božjem; bilo da nebrižljivi biše u delu Gospodnjem ili da oslabiše u ljubavi bratskoj. Ukoliko se oni ne kaju, kajemo se mi za sve što je zlo pred Bogom u srcu, na jeziku ili u vladanju njihovom. Skrušeno se kajemo, oprosti im, Gospode!

Kajemo se za grehe onih naših narodnih prvaka i vođa, koji zaboraviše da su sveci srpski osnovali ovu državu i da je ovo sveta zemlja, i koji zaboraviše da su istaknuti za prvake i vođe jednog svetog i mučeničkog naroda, pa bez straha Božijeg i ljubavi prema narodu zloupotrebljavaše svoju vlast na narodnu privremenu nesreću a na večnu propast i prokletstvo sebe i svoga poroda. Skrušeno se kajemo, oprosti im, Gospode!

Kajemo se za grehe svih onih učitelja i knjigopisaca i knjigoprevodioca, koji omladini jugoslovenskoj pokazaše klizav put raznih belosvetskih fantazera i frazera, put bezbožan i nemoralan, koji vodi narode u krv i zločin i uništenje, na radost satane i njegovih paklenih sila. Skrušeno se kajemo, oprosti im, Gospode!

Kajemo se za grehe svih onih srpskih sinova i kćeri, koji prezreše duh i iskustvo i pamet i veru i svetinju i poštenje i dobrotu svoga naroda, i primiše tuđinsku ludost i nepoštenje i svaku jevtinu robu, da time zamene čisto zlato narodno, u stotine vatri oprobano. Skrušeno se kajemo, oprosti im, Gospode!

Kajemo se i za sve nepravde svih nepravednih sudija i kmetova, i poreznika i šumara, i zakupaca i prekupaca, uvoznika i izvoznika; kajemo se za zlobu svih zlotvora, za poroke poročnih, za strasti strasnih, za ubistva ubica, za nasilje nasilnika, za uvrede dece prema roditeljima; kajemo se za svađe i deobe među braćom, za sve surovosti jačega nad slabijim, i za sve nemilosti imućnih naspram siromašnih, i za sve banalnosti i vulgarnosti koje se mogu čuti ili videti po kafanama, po pozorištima i raznim igralištima širom svete zemlje naše, pod čijom se korom skrivaju sela mnogih miliona vojnika i mučenika za krst časni i slobodu zlatnu. Skrušeno se kajemo, oprosti im, Gospode!

Kajemo se i za sve one čija je duša podeljena i čiji je karakter neutvrđen, te svece slave a svece psuju, krstu se klanjaju a krst psuju, post drže a post psuju, Bogu se mole a Boga ruže, crkvom se hvale a u crkvu ne idu, Srpstvo veličaju a Srbe cepaju, državom se ponose a državu štete. Aj, Bože veliki za sve njih mi Ti prinosimo skrušeno i plačno pokajanje. Ako Ti nije dovoljno pokajanje naše za braću našu, pokaj i njih, Gospode blagi. I ne dopusti, Care i Tvorče neba i zemlje, da se bič gnjeva Tvoga pravednoga, kojim u ove dane biješ ohole i bezbožne, spusti na narod sluge Tvoga svetoga Save i mučenika tvoga kneza Lazara. Slava Ti, Bože naš, slava Ti Tvorče i Spasitelju naš na vek veka. Amin.

Pokajanje. Jedini pravi i sigaran lek za sve bolesti, i pojedinca, i nacije, i društva.

Ne znam koliko da mi oglašujemo u Srbiji «novo doba», «doba napretka», «doba reda i rada», ipak to pravo novo doba nastaće za Srbiju ne prilikom kakvog iznenađenja, kakve katastrofe, ili kakve indiferentne izmene u pojedinim ličnostima ili partijskim režimima, nego samo onda, kad bar sva inteligencija, ako ne sav narod, bude izašla i izdigla se iz onog kruga animalne samoživnosti, u kojoj ga je gurao dosadašnji naš ne normalni politički život, kada bude počela misliti o višim zadacima života ljudskoga iz oblasti ideala: verskih, društvenih i nacionalnih.