O Bogu i ljudima

O Bogu i ljudima

Ako želiš popraviti svet, popravi prvo sebe.

Ako želiš popraviti državu, popravi prvo sebe.

Ako želiš poraviti narod, popravi prvo sebe.

Ako želiš popraviti selo, popravi prvo sebe.

Početi od sebe i popraviti prvo sebe – to je osnovno načelo pravoslavnog narodnog pokreta.

Hoćeš u slobodu, onda prvo pokušaj osloboditi se sebe samog. Hoćeš li da dođe do slobode revolucijom, onda podigni revoluciju protiv sebe samog i uvidećeš da su sve druge revolucije izlišne. Ako ne pobediš sebe, ti ćeš svima ostalim naporima uspeti samo da uskačeš iz jednoga zatvora u drugi, iz jedne tamnice u drugu. Sloboda društvena i sloboda nacionalna, sloboda državna i sloboda internacionalna, bez oslobođenja od sebe samog, samo su zavodljiva i lažljiva imena raznih tamnica, raznolikih kaveza.

I najgori čovek mora se tri puta u životu setiti Boga: kada vidi pravednika da strada zbog njegove krivice, kada on sam strada zbog tuđe krivice i kada mu dođe čas smrti.

Bože pomiluj one koji su na vlasti, tri put Ti se molim, jer su u opasnosti da postanu nasilnici.

Bože  pomiluj one koji su u bogatstvu, tri put Ti se molim, jer su u opasnosti da postanu raskalašni.

Bože pomiluj siromahe i siročad, tri put Ti se molim jer su u opasnosti da padnu u očajanje.

Bože pomiluj one koji su sa svetskim znanjem, tri put Ti se molim jer su u opasnosti da sebe obogotvore a Tebe zaborave.

Pravoslavna crkva neodstupno tvrdi da uzroci svim bolestima, stradanjima pa i samoj smrti leže u oblasti moralnoj. Zato su lekarstva koja ona preporučuje za sve ovo samo moralne prirode: kajanje, post, molitva, milosrđe, ispovest, razrešenje.

Naš način mišljenja zavisi od našeg načina života. Jedan uzvišeni način mišljenja mogu imati samo ljudi čista, uzvišena života. Jedan osudan preokret u životu rezultira u jednom preokretu u mišljenju.

Bezbožnik se boji skoro postižne smrti, lopov se boji obijača, ubica se boji mača, gordeljivac se boji sramote, klevetnik se boji suda istine.

Ono čega se bezbožnik boji, ono će ga i snaći.

Od svih grehova blud je najizrazitiji, najpotpuniji satanizam… Blud je najdirektniji i najbliži put pomračenju uma. Blud je kao otrovni mikrob što celu dušu pretvara u trulež.

Od mnogih koji jure za bogaćenjem čućeš ovakvo opravdanje: «Kad se obogatim moći ću činiti dobra dela.» Ne veruj im jer obmanjuju i tebe i sebe.

Bogatstvo je dobro kada se može u dobro delo obratiti. Bogatstvo je zlo kad mesto da da slobodu čoveku, stavi svoga sopstvenika u službu.

Protiv tri nezdrava stanja apostol ističe tri zdrava stanja i to: protiv gordosti smirenje, protiv gnevljivosti krotkost, protiv malodušnosti dugotrpljenje.

Od greha se rađa strah i zbunjenost i nemoć i raslabljenost i pomračenost uma.

Grehom čovek protiv sebe izaziva ljude, uzbunjuje sopstvenu savest, sabira oko sebe demone, daje im oružje protiv sebe. Grehom se čovek odvaja od Boga, odvaja se od svog Anđela hranitelja, ograđuje od izvora svakog dobra. Učinjen greh označava objavu rata Bogu i svim dobrim silima.

Sumnja i očajanje dva su crva koja se rađaju od upljuvka greha.

Nauči poštovati male i proste ljude. Takvih je najviše na zemlji, takvih je najviše u Carstvu nebeskom. Kod njih nema gordosti, osnovnog bezumlja, od koga boluju duše bogatih i silnih ovoga sveta.

Kaži ljudima uvek šta je najbolje i ćuti. Ako budeš ulazio u njihove beskonačne prepirke o tome šta je bolje, uvek ćeš se kajati.

Jedan moralist je moćan kad u grehu i vrlini opisuje svoj greh i svoju vrlinu. Zato su najveći moralisti obraćeni grešnici.

Nada izgubljena-život izgubljen. Ne gubi nadu. Svet je pun neslućenih mogućnosti.

Ko se malo nada, malo i dobija. Neka vaše nade prevazilaze sadašnjost i prevazilaze svaku stvarnost. Poruše li se jedne vaše nade, zidajte odmah druge veće.

Najveći ćeš biti onda kad sebe pretvoriš u ništa.

Ako hoćete da vam ljudi ne budu neprijatelji, ne budite ni vi neprijatelji ljudima. Zato iščupajte koren neprijateljstva u srcu svom, pa tek onda prebrojite sve neprijatelje u svetu.

O tri predmeta ne žuri da govoriš: o Bogu dok ne utvrdiš veru u njega, o tuđem grehu dok se ne setiš svoga i o sutrašnjem danu dok ne svane.

Ne prljaj onoga koji se počeo prati, nego mu pomozi da se opere.

Bez opraštanja niti carevi mogu carovati, niti sudije suditi, ni mudraci mudrovati, ni učitelji učiti, ni bogataši i siromasi živeti životom čovečanskim, a ne skotskim, ni plahi reformatori i bundžije što korisno učiniti.

Srpsku državu osnovali su Sveci. Ni pirati, ni razbojnici niti kakvi vukodlaci.

Nego srpski Sveci.

Hoćeš li slobodu, onda prvo pokušaj osloboditi se sebe samog.

Hoćeš li da dođe do slobode revolucijom, onda podigni revoluciju protiv sebe samog i uvidećeš da su sve druge revolucije izlišne.

Ako ne pobediš sebe, ti ćeš svima ostalim naporima uspeti samo da uskačeš iz jednog zatvora u drugi, iz jedne tamnice u drugu. Sloboda društvena, i sloboda nacionalna, i sloboda državna, i sloboda internacionalna, bez oslobođenja od sebe samog, samo su zavodljiva i lažljiva imena raznih tamnica, raznolikih kaveza.

Srpska žena je carica doma, domaćinstva i dece.

Svaka srpska seljanka zna po deset zanata. Zna i da kuva jela i mesi hleb i siri mleko i tka i veze i šije i plete i gaji živinu i neguje cveće i pravi sapun i sprema zimnicu, i Bog zna koliko još poslova, koji su u Evropi strogo razdeljeni i preduzeti svaki na po se od stručnjaka.

Glavno i osnovno u čoveku jeste srce. U srcu je krv, u krvi duša, u duši duh.

Sadržina srca zavisi od čistote srca.

Čim čovek promeni srce svoje menja mu se i sudba. Mi često govorimo o promenljivosti sudbe ljudske, ali retko ispitujemo uzroke te promenljivosti. Međutim srce je uzrok tome. Srce je naše kolebljivo i promenljivo.

Ne daj srcu svome da se ispuni kakvom nečistotom, jer će se od njega takvog ispuniti nečistotom ceo tvoj životni put.

Novi čovek je onaj ko sebe promeni iznutra, iz osnove , iz sredine srca, pa onda pomogne kroz to,samo kroz to, i drugima da se promene i obnove.

Osvetli srce svoje verom, ukrepi ga nadom, zagrej ga ljubavlju, okadi molitvom, operi ga suzama, nahrani ga krvlju Hristovom i drži ga uzdignuto k nebu kao zapaljeno kandilo.

Kao što debeo konop postaje od tankih i slabih vlakana, tako strasti ljudske postaju od malih, početnih grehova. Male, početne, grehove čovek još može prekinuti i ostaviti. Ali, greh po greh – ponavljano tkanje postaje sve jače i jače, dok se najzad ne stvori strast, koja onda od čoveka stvara onakvu nakaradu kakvu samo ona može. Ne možeš je lako odseći, ni udaljiti od sebe, ni razvenčati se s njom.

Nijedan porok i nijedna strast ne idu pod svojim pravim imenom. Blud ide pod imenom ljubavi; srebroljublje pod imenom samoodržanja; kockanje pod imenom zabave; pijanstvo i lumpovanje pod imenom druželjublja; a zavist pod imenom  pravde i ravnopravnosti. I samom tebi zavist se predstavlja kao bunt protiv nepravde i nepravilnosti.

Ko se nikad nije uplašio samog sebe, taj ne zna šta je strah.

Suze gase gnev, utopljavaju osvetu, sprečavaju ubistvo, leče gordost, oživljavaju srce. Smerni je pun suza pokajanja, sažaljenja i milosrđa.

Decu trba učiti onome što je najvažnije, jer što se u mladosti nauči, ne zaboravlja se lako. Sporedne stvari mogu se docnije naučiti, pa ako se i zaborave nije velika šteta. Ali, ako se najvažnije stvari ne nauče, ili uče pa zaborave, onda klavirska zvuka ugušuje molitvu, a francusko parlanje upotrebljava se za ismejavanje roditelja.

Od svih stvari koje se mogu učiti i naučiti smirenje je najteža nauka.

Uđite dublje u nauku hrišćansku, koja je za nas putnike zemaljske važnija od svih nauka.

Kada je u duši vašoj vera, i nada, i ljubav, i stid, i nevinost, i čistota, onda je Carstvo nebesno unutra u vama. Kad je među vama dobra volja i milost, sloga i bratoljublje, onda je Carstvo nebesno među vama.

Mi živimo u smušenom svetu preopterećenom mehaničkom civilizacijom, strahom i grehom nesigurnošću i zbunjenošću. Svet čezne za natrirodnom silom. Veliki zadatak pravoslavne crkve u ovom vremenu sastoji se u sledećem – da može postaviti punu trpezu i da hrani gladni narod nebeskom hranom i mudrošću.

Crkva nije protivna savršenstvu moderne tehnike, naprotiv ona joj se raduje; crkva je samo protivnik despotskoj vladavini te tehnike nad čovekom.

Za jedan dan brate možeš zadobiti večnost i za jedan dan brate možeš izgubiti svu večnost. Dati su ti hiljade dana na zemlji da možeš da se opredeliš za svoje sopstveno spasenje ili za svoju sopstvenu večnu propast. No blažen je po sto puta onaj dan, u koji se pokaješ od svih svojih nečistih dela i nečistih reči i nečistih misli i obratiš Bogu sa vapajem za milost. Taj dah vredeće ti više od hiljade drugih dana. Kakav je taj blažen dan? To je dan samoosude. Kad taj dan, svane, čovek koji je dotle osuđivao ceo svet, pogleda i najedanput vidi sebe kao najveću mrlju na ovom Božijem svetu. I zastidi se Boga, i zastidi se od svakog čoveka, i zastidi se od svake tvari Božije u svetu. I stid ga počne peći kao oganj. I on onda priznaje i ispoveda: «Vaistinu sam ja ova najveća mrlja u ovom Božjem svetu, vaistinu svi su bolji od mene, vaistinu svi su čistiji od mene, vaistinu, sve tvari su tvari čistije od mene. Crnji sam od ogorelog ugarka, a ja sam dosad mislio da sam beo. Ružniji sam od žabe, a ja sam dosad mislio da sam lep kao anđeo.

Pomoću gazde postaje čovek gazda, a ne pomoću prosjaka.

Pomoću slavnoga postaje čovek slavan a ne pomoću prezrenog.

Pomoću mudroga postaje mudar, a ne pomoću ludoga.

Pomoću slavnoga dobija čovek pobedu, a ne pomoću nemoćnoga.

Pomoću Boga može čovek postati Bog, a ne pomoću đavola.

Potrebno je, uvek je veoma potrebno za svakog čoveka, udubiti se u društveni život drugih ljudi. Čoveku se na taj način bolje nego ni na koji drugi način, širi um i srce: čovek se tako nauči da razume, ljubi druge ljude, i najzad samo tako život za čoveka ostaje vazda interesantan.

Korisno je često udubiti se u duševni život običnih ljudi. Ono u samoj stvari i ne postoje obični ljudi, svi su neobični, svojeobrazni, čudni i tajanstveni.

Još je poučnije udubiti se u život onih ljudi koje mi nazivamo neobični. Jedan čovek onoliko vredi koliko ljudi istinski poznaje, tj. koliko je tuđih drama duševnih svojom dušom preživeo.

Malo je u našem društvu mladih ljudi koji bi stigli jedan dan preživeti bez niskih i prljavih pobuda (misli). Malo je staraca čije su posvednevne misli – misli mudrosti. Malo je žena čije su sve misli – misli vernosti prema mužu svom i brige prema deci svojoj. Malo je dobrotvora čije misli ne bi bile ispunjene sujetom. Malo je književnika i umetnika, čije misli nisu zatrovane manijom veličine.

Nauči me svet zlim navikama.

I zle me navike okovaše.

Volim pravdu a tvorim nepravdu.

Mila mi je čistota, ali me umori nečistota.

Držim srce moje nebesima, ali zemlja me vuče sebi.

Vičem Bogu za pomoć, a pomažem ubicama mojim.

Pod maskom lepote ide sujeta i mami oči moje. Ja znam da je ispod maske rugoba i suve kosti i znoj, pa ipak idem za šarenom maskom.

Ovaj svet je počeo čudom, drži se čudom, i završiće se čudom. Svaki duboko misaon čovek, kad se oslobodi trke, galame oko sebe i počne razmišljati o svemu što jeste i što biva, mora doći do ovog zaključka.

Nabrajajući čudesa vere hrišćanske mi ne treba nikad da zaboravljamo bezbrojna i velika čudesa, promene srca i naravi ljudi istinskih obraćeni u veru. Koliko je jarosnih zločinaca ova vera upitomila. Koliko krvožednih razbojnika preobratila u nezlobne jaganjce. Koliko razvratnika obratila u čiste destvenike. Koliko gonitelja učinila braniteljima. Koliko sebičnih srebroljubaca naučila milosrđu. Koliko plašljivaca navela na put samopožrtvovanja.

Školovan je onaj čovek koji je uspeo da očisti jezik od gadnih reči i svoje srce od smradnih želja i svoj um od bezbožnih misli. Ko nije ovo uspeo tome školovanje pomaže samo da jednom naučenom veštinom zarađuje sebi hleb, kao što školovan medved zarađuje svojom veštinom igranja.

Štednja ne spada u velike vrline. Suvišnom vikom o štednji može se karakter narodni pokvariti, kako vidimo na primeru nekih evropskih naroda. Štednja vrlo brzo prelazi u tvrdičluk, a tvrdice su veliko društveno i državno zlo.