Svetosavlje kao filosofija života

Arhimandrit Dr JUSTIN POPOVIĆ
profesor Univerziteta

PREDGOVOR

Evo retke knjige od retkog pisca.

Justin (Blagoje) Popović rodio se od oca Spiridona i majke Anastasije, na Blagovesti 1894 god. u Vranji. Školovan je u Bogosloviji sv. Save u Beogradu, na univerzitetu u Oksfordu, najzad u Atini gde je promovisan za doktora Teologije. Poznavši rano svu sujetu i brzu prolaznost zemnoga života, on se rano zamonašio, kao i jedan drugi Vranjanac, njegov stariji savremenik, Valerijan Bošnjaković, daroviti pesnik. Kao monah Justin se predao sav bogoslovskoj nauci, zbog čega se nije hteo primiti episkopskog čina kad mu je to nuđeno. Službovao je više godina kao nastavnik bogoslovije (Karlovci, Prizren, Bitolj) dok najzad nije došao na svoje pravo mesto – za profesora Teologije na beogradskom univerzitetu. Po završenom II Svetskom ratu bio je primoran napustiti i svoju katedru i prestonicu, i povući se u jedan mali manastir, Ćelije kod Valjeva, gde i sada kao molitvenik i isposnik produžuje neumorno svoju duhovnu i književnu delatnost.
Justinovo prvo delo bilo je o Dostojevskom, pisano u Oksfordu na engleskom, po tom štampano i na srpskom. To je bila prava duhovna i književna senzacija. Po oceni bližih poznavaoca Dostojevskog ovo delo Justinovo je jedna od prvoklasnih i najboljih studija u opšte o genijalnom ruskom piscu. Sa jeromonahom dr. Irinejem Đorđevićem, docnijim episkopom Dalmatinskim, uređivao je kroz niz godina “Hrišćanski život”. Sarađivao je i na “Hrišćanskoj Misli”, jednom u istini elitnom religiozno filosofskom časopisu. Onda se javila dva velika toma njegovog kapitalnog dela “Dogmatika pravoslavne Crkve”, koja ga je pročula u celom pravoslavnom svetu.
No, po našem mišljenju, ovo najnovije delo dr, Justina “Svetosavlje kao filosofija života” nadmaša sve ostalo što je ovaj veliki duhovnik do sada napisao, kako nacionalnom svešću i crkvenošću tako i monolitskom orijentalskom jednostavnošću sa bujičnom rečitošću, i – što je najvažnije, beskompromisnim hrišćanskim ube-đenjem I mladićskim žarom, što prosto magnetiše.
Justin je nepoštedan u kritici Evrope, jer “nema sumnje, kaže on, sva je Evropa minirana vulkanskim protivrečnostima, koje ako se ne otklone mogu uskoro eksplodirati završnim uništenjem evropske kulture”. No posle podrobnog i oštrog analiziranja evropskih kumira i izmišljenih surogata hrišćanstva (humanizam, pozitivizam, evolucionizam i dr.) naš avtor u stvari ne predviđa uništenje evropske kulture nego plače suhim plačem nad njenim grobom. Šta onda preostaje? Svetosavlje – za Srbe, i ne samo za Srbe.
Svetosavlje nije drugo do Pravoslavno Hrišćanstvo srpskog stila i iskustva, izraženo u bogougodnim ličnostima, prvenstveno u svetom Savi Nemanjinom. Ovaj termin “Svetosavlje” potekao je u naše vreme od mlađih profesora i studenata beogradskog Bogoslovskog fakulteta, i već je ušao u opštu upotrebu ksd Srba. No u ovoj Justinovoj knjizi Svetosavlje se prvi put pretstavlja u sistemi kao jedna potpuna i zaokrugljena filosofija života. “Sveti Sava je najmudriji i najveći srpski filosof”.
Značajno je i to, što su ova predavanja upravljena bila srpskoj školovanoj omladini, maturantima i studentima, i još što su držana u vreme nemačke okupacije i nezapamćenog mučenja srpskog naroda od strane pet spoljašnjih neprijatelja i dva unutrašnja. Kao što je Gotlib Fihte, u vreme stradanja (iako lakog) i poniženja nemačkog naroda pod Napoleonom, svojim znamenitim “Govorima nemačkom narodu” pravdao i hrabrio svoj narod, tako je i dr. Justin ovim svojim govorima jedinim i jedinstvenim za sve vreme trajanja Drugog Svetskog rata – uzdizao duh i nacionalni ponos srpske omladine kao naslednika i nosioca najsvetlije i najuzvišenije filosofije života u celome svetu. Ovi govori srpskog duhovnika, puni srdačne svežine, intelektualne snage i izuzetne smelosti, biće uvek dobrodošli srpskoj učenoj omladini, i neće nikad zastareti. Oni će biti duhovna hrana i budućim generacijama, putokaz i zaštita od svake zabune i negativnosti; kao kišobran i kao suncobran, štiteći dušu narodnu od straha i očajanja u vreme teških bura i od zloupotrebe slobode u vreme mirnodobskog sunčanja.
Narod srpski još uvek živi u trzajima muke i bola, ali – živi i živeće i nadživeće. Neka bi mu ova retka knjiga od retkoga pisca bila od pomoći da živi punijim, svetlijim i snažnijim životom.
Amerika, 1953 g.
Ep. Nikolaj