Strogost prema bližnjima je opasna

ATMOSFERA NEBA I ATMOSFERA PAKLA

Iz čoveka koji nosi u sebi carstvo Božije zrače svete misli, Božije misli. Carstvo Božije stvara u nama atmosferu carstva nebeskog, nasuprot misaonoj atmosferi pakla koju zrači čovek koji u svom srcu nosi pakao. Uloga hrišćana u svetu je da pročišćuju atmosferu na zemlji i šire atmosferu Carstva Božijeg. Svet treba osvajati čuvanjem atmosfere neba u sebi, jer ako izgubimo carstvo Božije u sebi, nećemo spasti ni sebe ni druge. Ko nosi u sebi carstvo Božije, taj će ga neosetno i na druge prenositi. Ljude će privlačiti naš mir i toplina, želeće da budu s nama i postepeno će ih osvajati atmosfera neba. Čak nije ni potrebno govoriti ljudima o ovome: nebo će zračiti iz nas i kad ćutimo ili kad govorimo najobičnije stvari; ono čak zrači iz nas a da mi toga i nismo svesni. U neposlušnog se neće useliti Carstvo Božije, jer takav uvek želi da se vrši njegova a ne Božja volja. U Carstvu nebeskom isključena je mogućnost carstva u carstvu. To su hteli „padši duhovi“ i zato su otpali od Gospoda, Cara slave. Duša koja je zapala u krug mislenog haosa, u atmosferu pakla, ili se samo dotakla nje, oseća adske muke. Na primer – listamo novine, ili šetamo ulicama i posle toga odjednom osetimo da se unutra nešto u duši poremetilo – osećamo prazninu, tugu. To je stoga što smo čitanjem raznoraznih stvari izgubili sabran, jedinstven um, postali smo rasejani i atmosfera pakla „upliviše“ (ovo je reč koju otac T. često upotrebljava) na nas.