O cilju života

BOG JE ŽIVOT, BOG JE LJUBAV, BOG JE MIR, BOG JE RADOST

Oprostite mi ukoliko poneki put u toku večerašnje besede skrenem sa teme. Sami vidite kakav je naš život ovde na zemaljskoj kugli. Mi Hrišćani želimo spasenje kako sebi, tako i svojim bližnjima i čeznemo za savršenstvom. Oni koji nisu religiozni žele da postignu savršenstvo u materijalnoj sferi života. Ja sam od rane mladosti pošao da poslužim Gospodu. Bio sam slabog zdravlja, pa sam mislio da ovo malo kratkog života provedem onako kako to Gospod traži. Hvala Bogu što me je od samog početka uputio kod onih trudbenika, Rusa, u manastir Miljkovo. U manastiru su većinom bili izbeglice, Rusi, monasi, a među njima bilo je i svetih ljudi; i pošto sam bio još dete, sve što su mi kazivali ja sam prihvatao. Celoga života mučila me misao o cilju ovoga života, pitao sam se čemu vodi ovaj život, da li je to što se čovek trudi da postigne materijalna bogatstva, da jede i da pije, da li je to sve? Hvala Bogu, u žitiju Svetog Serafima Sarovskog, Svetitelj objašnjava da je cilj našega života vraćanje u naručje svome Ocu Nebeskom, da bi mi, ljudi na zemlji, bili kao što su na nebu anđeli, rukovođeni Duhom Svetim.

Pošto smo mi deca palih roditelja, mnogo nam je lakše da skrenemo sa pravog puta, nego li da se odreknemo mnogih negativnih postupaka koje smo u toku života, u porodičnom krugu stekli. Iako smo mi kopija naših roditelja, koji nisu bili savršeni ni sposobni da nam pruže ono najlepše, nego smo mi od roditelja i posle, kasnije kroz život, mnoge nepravde videli i doživeli, mnoge bolove srca. Zato svi mi težimo savršenstvu, i svima nam je želja da otkrijemo šta je cilj ovoga života. Mi to otkrivamo postepeno, kao što kažu Sveti Oci: „Vera u nama postepeno raste.“ Jedan od Svetih Otaca i sam kaže: „Ova moja vera, sad kad sam u godinama, prema veri koju sam imao kao mlad, ono u mladosti bila je prosto nevera.“ Naša vera postepeno raste i kad se učvrsti u Gospodu ona je silna i moćna.

Sad se u svetu mnogo što šta dešava. Mnogo smo čuli o protestantima. Oni su otpali od Zapadne crkve, a sa Istočnom crkvom se nisu nikad ujedinili, i uveli su mnogo novotarija u svoju veru. Protestanti se trude i mole, razvili su misionarstvo tako jako, čak jače od Katoličke crkve, ali oni nisu svesni, niti znaju, da su pod rukovodstvom duhova pod nebom. Svi oni koje protestanti privedu u Hrišćanstvo su automatski uključeni u negativnu energiju i pod vlašću su mnogih duhova.

Apostol Pavle kaže, ti kažeš da veruješ, ajde pokaži svoju veru od svojih dela. I satana veruje pa drhće, ali se protivi. Protivi se svakom dobru. Mnogi ovde na zemaljskoj kugli smatraju sebe nevernima, ali kad bolje razmislimo o nama samima vidimo da ne postoji ni jedno razumno biće na zemaljskoj kugli, koje ne čezne srcem za životom i za apsolutnom ljubavlju. Apsolutna ljubav se ne menja, ona traje doveka. Mi svim srcem čeznemo za apsolutnim dobrom, za apsolutnim mirom, ustvari mi svim srcem čeznemo za Bogom. Bog je život, Bog je ljubav, Bog je mir, Bog je radost. Mi srcem čeznemo za Bogom, a mislima se protivimo Bogu. Satana veruje, pa drhće, ali se protivi. Isto tako bezbožnik nije bezbožnik, nego je protivnik. Dakle, mi srcem čeznemo za Bogom, ali mu se protivimo. Naše protivljenje neće naškoditi Bogu, jer On je Svemogući, ali hoće naškoditi nama samima.