O protivljenju volji božijoj

Recite mi Starče, zašto se uprkos velikoj ljubavi koju imamo za Gospoda i za vrlinski život ipak protivimo, suprotstavljamo volji Njegovoj, kao što ste rekli na početku svoje besede.

Dete, život ovde na zemlji je neprekidna fizička i umna borba. Rat je prvo misleni, pa kad više ne možemo mislima, onda se obračunavamo među sobom. Mi smo u takvom stanju na zemlji i mislimo da se mi borimo za veru. Mi kao jedinke ništa ne možemo da učinimo za veru, nego samo ako se ujedinimo u jedno, onda je to snaga i moć. Mi smo dužni da se borimo, jer smo deca padših roditelja i naši neprijatelji, mislene sile, nas stalno odvode sa pravog puta. Neprijatelj još malu decu uči da se protive roditeljima. Zna neprijatelj dobro da će, ako se još kao deca protive, lako upravljati sa njima celog života i biće njegovi.

Nedavno su mi došli majka i otac sa svojom devojčicom od deset, najviše dvanaest godina. Kažu oni detetu da mi ispriča šta joj se dešava. Ona kaže: „Ja volim svoga tatu i svoju mamu, jer oni mene mnogo vole. Ja njih mnogo volim, ali ne znam što mi u glavu stalno dolazi misao da se protivim mami i tati, da ih ne slušam, iako to neću da radim. Ja hoću da slušam i mamu i tatu, ali nemam mira.“ Vidite šta rade duhovi pod nebom! Zato se stalno borimo da ojačamo našu veru, a sile pod nebom stalno uznemiravaju naše misli. Jednog je podvižnika dvanaest godina morila misao da nema Boga. Podvižnik koji se u samoći podvizavao pa ga ipak mučila takva misao. I čitavih dvanaest godina borio se sa duhovima, ali Gospod je znao da je bilo potrebno da se tako dopušta na njega i da ga misli napadaju danju i noću. Zbog svega toga je rat i borba između dobra i zla. Mi želimo da budemo dobri, a duhovi pod nebom ne žele da mi imamo ni jednu dobru osobinu, nego samo negative osobine. Eto, zbog toga mi ratujemo. Mi sami ne možemo da ratujemo. Gospod je naš Ratnik, naš Zaštitnik, jer mi sami možemo samo iskreno potražiti pomoć od Gospoda, pa će nam Gospod pomoći.

Jednom kada sam bio u teškom stanju, prikaže mi se prizor i kaže mi Spasitelj da pripadnem Njegovoj Presvetoj Majci, jer je Ona Zaštitnica i Pokrovitelj monaha. Zbog toga moramo da ratujemo, zbog toga je misleni rat. Naš misleni rat nije u telu i krvi, nego sa duhovima pod nebom. Apostol Pavle kaže: „Dobar rat izratovah, veru sačuvah.“ Zbog toga mi moramo neprestano pripadati Gospodu i Presvetoj Majci. Moramo da molimo Gospoda da nas udostoji da i mi Njega ljubimo, tako kao što je Presveta Majka ljubila anđele i Svete. Jer Gospod je moćan i silan da nam u tome pomogne, da nas takvima učini. On i želi da nas ima takve i da ostanemo vo vijeki vijekova i kroza sva vremena u večnosti u Njegovoj ljubavi i zagrlj ju. Zato i tebi želim, dušo, tako da se moliš Gospodu, da te Gospod udostoji da Ga ljubiš tako silno kao Presveta Majka anđele i svetitelje. Onda ćeš osetiti mir i tišinu u srcu, jer poklanjaš srce onome Koji je beskonačan, Koji može da pruži beskonačnu ljubav, beskonačan mir.

O RODITELJSKOM BLAGOSLOVU

Možete li nam reći nešto više o tome zašto ne treba ići u manastir bez blagoslova roditelja?

Roditelji su vlasnici nad svojom decom, i imaju veliku vlast nad njima. Oni mogu svoju decu predati ili Bogu ili đavolu. Ja sam se začudio kad sam shvatio koliku vlast imaju roditelji nad decom, neverovatnu vlast. He samo roditelji nad decom, nego i muž nad ženom ima veliku vlast. U Beograd mi je 1943. došla jedna bogomoljka i donela neke stvari za manastir i tražila od mene da se ja molim za jednu porodicu. Muž i žena iz te porodice su imali dvoje dece, devojčicu od devet godina, koja je bila paralisana i sina koji je bio trgovac kod jedne čuvene beogradske porodice. Kada sam se iskreno počeo moliti za tu ženu i njenih dvoje dece, imao sam toliko nevolja i iskušenja. Ni mira ni spokoja nisam imao. Otišao sam kod svog duhovnika da se ispovedim i kažem da kad god se molim za tu porodicu, nemam mira ni spokoja. On meni kaže: „Moli se, moli ti za njih.“ Ja sam nastavio da se molim, ali i dalje nisam imao ni mira ni spokoja. Dođe ta bogomoljka ponovo u manastir i ja je zamolim da kaže nešto više o toj ženi i njenoj deci. Ona mi je ispričala da je ova žena bila udata za jednog Jevrejina u Bitolju. Dobila je sa njim muško dete koje su nakon srednje škole poslali da se školuje za trgovca u jednu bogatu, beogradsku, trgovačku porodicu. Oni su smatrali da će se bolje školovati za trgovca u toj porodici. Sin je primljen i majka ga je često obilazila. Posle nekog vremena i ona se zaposlila kod istog trgovca da održava čistoću u magazi. Kad se vratila kući mužu je rekla da je odlučila da ga napusti i da ne može više s njim da živi. Ona tada nije znala da je sa mužem opet ostala u drugom stanju. On ju je preklinjao da ostane, jer su sve ovo vreme živeli u slozi, bez rasprava. Ona je bila Hrišćanka, krstila je prvo dete i trebalo je da krsti i ovo drugo. Sve što su ona i muž u životu radili, radili su zbog dece. Sada više nije htela ništa, već samo hoće da ode. On već ožalošćen, kada je shvatio koliko je tvrdoglava, pustio je da ode. Nakon toga ona je otišla u Beograd i radila je tu u beogradskoj prodavnici. Ja sam u Beograd išao tu gde ona radi, da pričestim to njeno drugo dete. Devojčica nije baš ni zdrava umom, a ne može ni rukama ni nogama. Sve što joj je muž kazao, sve se obistinilo. Posle ja razmišljam, kako to da muž nad ženom ima toliku vlast i onda vidim kad Gospod kaže našoj pramateri Evi: „Zato što si poslušala zmiju, zato će od sada volja tvoja biti pod vlašću tvoga muža.“ Onda sam shvatio da naše majke, kad ne poslušaju očeve (muževe), stvaraju pakao u kući. Vidite šta čini neposlušnost. Roditelji imaju veliku vlast nad decom, ali i muž nad ženom, jer je njezina volja potčinjena mužu. Eto, mnogo šta nismo znali i Gospod nam otkriva, i sad nam ostaje još da se potrudimo da budemo dobri.

„Sveti Oci kažu: Sej ljubav pa ćeš ljubav žnjeti. Sej mir pa ćeš mir žnjeti. Nemoguće je da steknemo mir ako smo puni zavisti i zlobe.“

Preuzeto sa : tadej_kakve-su-ti-misli-takav-ti-je-i-zivot.pdf (wordpress.com)