Pokajanje je izmena života

O MIRU

Mir i radost svima od Gospoda, jer su mir i radost najvažnija bogatstva ovog i onog sveta. Za tim svi mi čeznemo. Možemo imati na kugli zemaljskoj što god poželimo, a da nemamo mir i radost. A mir dolazi od izvora mira, od Gospoda. Kada se Gospod obratio svojim učenicima, kada su oni zatvorili vrata zbog straha od Judeja, prvo što im je uputio bilo je: Mir vam! Gospod će vas nagraditi mirom, ako se izmirite i okrenete Apsolutnom Dobru, a Apsolutno Dobro je Gospod Bog. On želi da mi imamo jednu božansku osobinu – smirenje je ta božanska osobina. Gde god smirenje caruje, bilo u porodici, bilo u društvu ono iz sebe izbija mir i radost. Svako dobro i svako zlo potiče od misli, jer smo mi misleni aparat. Utičemo čak i na biljni svet, budući da i biljni svet ima nervni sistem. Svi očekuju mir, utehu i ljubav.

Pokajanje je izmena života. Potrebno je da čovek ode do sveštenika ili svog bližnjeg i da mu kaže šta mu remeti mir. Čim naši bližnji saučestvuju u našem stradanju, mi dobijamo utehu i snagu. Ako se mi okrenemo izvoru života, Gospod će nam dati snage da učvrstimo u sebimisli pune dobra, jer dobre misli, dobre želje daju mir i utehu svuda. Mopamo se izmeniti. Naše misli utiču ne samo na nas, nego na sve ono što nas okružuje. Moramo da upućujemo dobre misli. Gospod zapoveda da volimo svoje neprijatelje, ne zbog njih, nego zbog nas samih. Treba oprostiti sve od srca. Kada se oprosti sve od srca, sve je oprošteno. Mi smo saučesnici mira, tada mir čini radost i utehu svima oko nas. Svi osećaju naše misli mirne, tihe. Kada je domaćin u kući opterećen brigama o porodici niko nema mira i pokoja od njegovih misli, čak ni mala deca u razvoju. Zato oni koji rukovode kućom, treba da se predaju Gospodu, da mu se mole, i da shvate da je Gospod svemoguć, da nas Gospod teši. Moramo od srca sve oprostiti. Unutrašnji mir ne može da se sačuva dokle god naša savest nešto izobličava. Moramo umiriti savest. Treba svima oprostiti od srca. Bez toga nema unutrašnjeg mira. Daće Gospod blagodat. To je božanska sila koja deluje svuda, a osobito u dušama koje traže Gospoda, Izvor života. Mir Božiji se svuda seje.

U Starom Zavetu piše: Sine, daj mi srce svoje. Gospod je jedina uteha i anđelima i Svetima i svima koji Ga traže. On je jedini Beskonačan. Profesor je rasejan. On je takav i takav. Moli da Gospod da blagog anđela i profesoru i tebi. Ako zavoliš profesora, tako ćeš lako odgovarati i dobiti ocenu. Kada se profesor i učenik pomire, među njima više nema rata. Nema nam mira, ako mislima ratujemo sa roditeljima. Duhovi zlobe gledaju da se mi po svaku cenu ogrešimo o roditelje. Tada oni stiču vlast nad nama, a mi mislimo da je neko drugi kriv. Mnogi to uvide, pa poprave misli. Ja uvek to kažem – neki prihvataju, a neki su suviše gordi. Šta dajemo, to nam se vraća. Sveti Oci kažu: Sej ljubav, pa ćeš ljubav žnjeti. Sej mir, pa ćeš mir žnjeti. Nemoguće je da steknemo mir, ako smo puni zavisti i zlobe. Ako se ne oslobodiš od te paklene osobine kako ćemo u večnost? Jedini je Gospod koji može da nas izmeni. Duh se vezuje mislima. Kakva nam je karakterna osobina ovde, takvi prelazimo u večost. Treba da smo mirni. Bolje je trpeti uvredu, nego naneti uvredu. Ako pretrpimo uvredu, Gospod će nam dati snagu i mir. Ako ne pretrpimo uvredu, savest nam neće dati mira. Savest je Božanski sud. Mi možemo svašta raditi, ali nećemo imati ni mira ni pokoja. Karakterna osobina je osnova za prelazak u večnost. Ako smo mirni i tihi, idemo u red svetih i anđela. Njih je Gospod nagradio besplatnom blagodati, i u tim dušama nema osobina ovog sveta. Čovek može stalno da ga vređa, a on se ne vređa. Čovek može da ga izudara, a on se ne ljuti, jer je njegova duša rukovođena Svetim Duhom. Pitali su Svetog Serafima Sarovskog: Šta je cilj našeg života? Vraćanje u naručje Oca Nebeskog. Mi remetimo mir. Gospod nas ostavlja sa našim mislima – eto nam stradanja. Nema sile koja može da poruši milost Gospodnju. Zato mučenici nisu osećali stradanja, a ako su i osetili, utešio ih je tihi Gospod. Kada blagodat Svetog Duha ozari dušu, ona više ne oseća stradanja. Posle Gospoda nemamo veće dobro od svojih roditelja. Gospod kaže: Ja sam taj koji začinje plod u utrobi majke. Roditelji su oruđe u rukama Gospodnjim. Gospod blagosilja brak. Potrebno je vreme da se popuni broj onih pavših anđela koji su otišli za satanom, a Bog je i za njih, duhove zlobe, Bog. Oni su visoko inteligentna bića, ali za njih nema ni mira ni spokoja.

Mi moramo tražiti utehu od bližnjih budući da smo stvoreni, ograničeni vremenom i prostorom, i ne možemo da damo beskonačno, ali tražimo beskonačno. Tražimo mir beskonačan, radost beskonačnu – sve beskonačno. Ali naši najbliži ne mogu sve da nam pruže. Svi smo ograničeni i u stalnom smo ratu sa zlim mislima, jer su pali duhovi puni zlobe. Gospod gleda da li mi od srca tražimo da nam On pomogne. Čujemo mnoge reči lepog primera života i kako treba uputiti bližnje da to rade. Ali, da li ćemo moći to da ostvarimo? Vidimo osobu mirnu, tihu, sve prašta, sve trpi. Taj primer nam ostaje uvek, jer i mi želimo to da steknemo. Kako? Okrenimo se ka Apsolutnom Dobru, srcem, mislima i celim svojim bićem. Sjedinimo se u Apsolutnoj Ljubavi sa svojim Stvoriteljem.

Treba biti neprekidno u molitvi. Treba moliti Presvetu Majku, anđela i Svete, da Ga tako silno ljubimo, jer tada ćemo biti blaženi i ovde i u večnosti. Bog je ljubav i sreća, koja ispunjava sve koji Ga traže. Kakvim se mislima bavimo, takav nam je život. Ako su nam misli mirne i tihe, eto nam mir. Ako su nam misli negativne, eto nam nemir. Mi tražimo pomoć od roditelja i kad ih zamolimo, oni raskrave svoje rodi teljsko srce i čine nam po volji ono što je dobro. Božja energija svuda deluje, a osobito u onim ljudima koji su se okrenuli ka Gospodu. Bog je mir, uteha i radost svima. Zato vam želim mir i radost od Gospoda.

Roditelji imaju veliku vlgst nad svojom decom. Da li su oni dobri ili loši to je njihova stvar i oni će za to odgovarati. Mnogo se u svetu strada zbog nepoštovanja roditelja. Moj otac je bio mnogo dobar čovek. Imao sam misao da je trebalo da uloži mnogo više u mene. Preosetljiv sam. Rođen sam 1914. godine. Nisam smeo da uputim takve misli ocu. He vredi što sam bio bistro dete. Nisam video da sam ja upropastio svoj život. Kada je trebalo nešto da se ostvari, a ono propast. Lekari su rekli: neće živeti više od pet godina. Bio sam težak plućni bolesnik. Hteo sam da posvetim svoj život Gospodu, pa sam otišao u manastir.

Gospod će otvoriti put najbolji za decu. Gospod će oprostiti. Gospod je milostiv. Ako se mi molimo Bogu za njih, nemoguće je da to ne utiče na njih. Misli su ogromna snaga. Odmah nam se otvori put i znak. Monah se u staro vreme molio da mu Presveta Bogorodica ukaže šta je to monah, a Presveta Majka mu je rekla: Monah je molitvenik za ceo svet. Ako mislima ratujemo sa profesorima i roditeljima, nema dobra. Gospod žali svoja stvorenja što tako pate, ali uzalud kada neće da se pokaju.

Dođe starac Svetom Antoniju i kaže da je veliki grešnik i da je mnogo grešio. – Hoću da mi ti kažeš da li za mene ima pokajanja? – Moliću se Gospodu da mi On otkrije, a ti dođi za nedelju dana. Gospod mu je otkrio. – Znaš li ti ko je onaj starac? – He znam. – To je satana. – On hoće od mene da čuje da li ima pokajanja. – Ima pokajanja. On je duh i stalno je u pokretu. Treba da stoji na jednom mestu tri godine okrenut ka istoku i da se moli: Oprosti Gospode moju preostalu zlobu. Starac je došao nakon nedelju dana. – Da li si pitao za mene? – Jesam. Treba da stojiš tri godine okrenut ka istoku i da se moliš: Oprosti Gospode moju preostalu zlobu. Odskakutao je na jednoj nozi jer je znao to, ali neće da se pokaje.

IZ RAZGOVORA SA JEDNIM NAŠIM MONAHOM

Preuzeto sa : tadej_kakve-su-ti-misli-takav-ti-je-i-zivot.pdf (wordpress.com)