Kad nema nikog da uteši Gospod je tu

Kad nema nikog od ljudi da nas uteši, onda Gospod i kroz knjigu dolazi da obraduje dušu.

O MOLITVI

Kako se treba moliti Bogu? – Moliti se treba kao otac Jovan Kronštatski. Pažljivo je čitao molitve, na po nekoj reči osetio bi da mu se srce zagrejalo a u duši se razlio mir i radost, i posle bi se molio s osećanjem. Reči molitve treba izgovoriti s verom da vas Gospod gleda i sluša. A kad se za vreme molitve nešto podigne u srcu, „uhvatite“ to i zadržite se na tome – „stojte“ u tome. – Kako ste Vi naučili da se molite? – Kao mali bio sam slab i nerazvijen. U kući bi mi često govorili: „Ti nisi ni za šta. Pogledaj Miladina (to je bio neki moj vršnjak) kako taj pomaže ocu, a ti zabadava jedeš hleb.“ Bolele su me ove reči. U blizini našeg salaša bilo je neko drvo i često bih odlazio tamo i molio Gospoda da učini da i ja nekad budem koristan za nešto. Delimično od samog oca T. delimično od manastirske bratije doznao sam nešto više o njegovom životu. Rodio se 1914. godine na vašaru kao nedonošče od 7 meseci. (Povodom toga jednom mi je, smešeći se, rekao: „Pa od mene i nije moglo ništa bolje ispasti kad sam se na vašaru rodio.“) Mati mu je ubrzo umrla. Podigle su ga maćehe. Više puta bi ga u kući tako istukli da je uzimao komadić hleba i bežao od kuće. Kad je poodrastao dali su ga na krojački zanat, ali ni tu nije bilo ništa bolje nego kod kuće… Zatim dolazi bolest na plućima. Lekari su mu rekli da najduže što može da živi jeste pet godina. Onda se, veli, rešio da bar tih pet godina, koliko mu je ostalo, posluži Bogu i otišao je u manastir Miljkov ocu arhimandritu Amvrosiju. – Kad sam video da mi ni roditelji, ni rođaci, ni prijatelji, ni ostali svet ne pružaju ništa drugo sem rana, uvreda i bola, odlučio sam da više ne živim za taj svet, nego da ovo malo dana do smrti posvetim Gospodu. Uvideo sam da na svetu nemam nikog istinski svog osim Gospoda.