Sa otvaranjem prolaza Gothard (Gotthardpass) s početka 13. veka, oblast oko Valdštetea (Waldstätte), danas Firvaldšteterse (Vierwaldstättersee), postala je strateški a i privredno interesantna regija. Zbog toga su Habzburzi pojačali svoje teritorijalne pretenzije u ovoj regiji oko Firvaldštetersea. Poslali su namesnike u zemlju gde su stanovnike kantona Uri, Švic i Untervalden (Uri, Schwyz, Unterwalden) ugnjetavali i od njih ubirali ogromne poreze.

Čestiti ljudi iz kantona Uri, Švic i Untervalden te događaje nisu posmatrali skrštenih ruku. Na Rutliju (Rütli) 1291. zapečaćen je savez ovih prakantona. U regiji oko Valdšteta pod vođstvom Vernera Štaufahera (Werner Stauffacher) iz kantona Švic, Arnolda Melhtala (Arnold Melchtal) iz kantona Untervalden i Valtera Firsta (Walter Fürst) iz kantona Uri stvara se savez kako bi moćne austrijske namesnike Geslera (Gessler) i Landenbergera (Landenberg)) proterali iz njihove zemlje.

Brđanin Viljem Tel je u to vreme živeo u Šehenalu (Schächental) u jednom strmom i nepristupačnom delu. Rođen u Birglenu (Bürglen), kanton Uri, živeo je na imanju bogatom travom koje je nasledio posle očeve smrti. Strmo zemljište koje čvrsto građeni Tel obrađuje sa svojom porodicom okruženo je visokim planinama i blještavim belim vrhovima. Telov posao je težak ali je dovoljan da nahrani sva gladna usta u njegovoj kući. Da bi uvek bilo dovoljno hrane na stolu Vili (tako su ga zvali prijatelji) je često odlazio u lov. Tel je sa svojim samostrelom odličan strelac. On je čuven u svom selu, a i šire, po tome da je sa svojim samostrelom najsigurniji i najprecizniji strelac. Za vreme lova ne postoji dovoljno brza divokoza ili dovoljno spretan zec koji bi bez straha umakli streli iz Telovog samostrela.

Viljem Tel je uprkos oskudnom životu zadovoljan sa sobom i sa svetom. Njegova supruga Hedvig darovala mu je dva predivna sina koji su se zvali Valter (Walter) i Vilhelm (Wilhelm). Sinovi su im priređivali puno radosti.

Kao i uvek, jednom mesečno, i ovog puta Viljem Tel silazi u dolinu kako bi obavio kupovinu u obližnjem mestu Altdorfu (Altdorf)), u pratnji svog sina Valtera.

Kako je saznao od svojih suseda, u Altdorfu namesnik Herman Gesler vlada sve oštrije i brutalniji je. Namesnik je veliki tlačitelj nad stanovnicima kantona Uri. On stalno pronalazi užasne načine kako bi maltretirao svoje podanike.

Kad su stigli do pijace u Altdorfu primetili su da vlada nekakva gužva oko glavnog trga. Pojedinačno se mogu primetiti i namesnikovi vojnici.

Nasred trga bio je okačen jedan šešir. Ovaj šešir morali su svi namesnikovi podanici da pozdrave, kao da sam namesnik stoji na tom mestu. Ali Viljem Tel ne haje za takve besmislene zakone.

Nezainteresovan, prolazi pored stuba i ne brine za to što na stubu stoji okačen šešir namesnika Geslera. Vojnici koji stražare oko šešira okačenog na stubu grubo ga zaustavljaju: „Hej seljaku, pozdravi svog namesnika!”. Na to odgovora Viljem Tel: „Ja vidim samo šešir, ne mogu da primetim tamo nikakvog namesnika Geslera! Nisam valjda lud da pozdravljam tamo neki šešir!” Vojnici se razbesneše i zgrabiše čvrsto Tela, koji nije pružao otpor. U međuvremenu okupio se i narod.

Pojavljuje se i Gesler, koga su pozvali. On prepoznaje Tela. Znao je da je vrstan strelac. „Tel, zašto ne poštuješ moje zakone?”

Tel: „Zašto bih pozdravio šešir okačen na stubu? Pa to je ludost!”

Besan zbog takve drskosti, namesnik Gesler naređuje da zgrabe i uhapse Tela. Viljem Tel sve ovo trpi bez pružanja otpora. Ovo je namesnika još više razbesnelo. Da bi Tela izbacio iz njegovog rezervisanog držanja, tiranski namesnik je u trenutku smislio jednu jezivu igru. On naređuje da uhvate i malog Valtera, Telovog sina.

Okrenuvši se prema Telu: „Tele, zar ti nisi nadaleko čuveni majstorski strelac. Svoju slobodu možeš dobiti ukoliko samostrelom izvedeš jedno dobro gađanje.” Gesler uvlači ruku u bisagu i izvlači jednu crvenu sočnu jabuku.

„Samo treba da pogodiš ovu jabuku.” Na to pomisli majstorski strelac Viljem Tel, „Pa to ja mogu i levom rukom“.

Ali Tel nije računao na Geslerove mračne misli.

Namesnik naređuje Telovom sinu Valteru da se postavi ispod jedne lipe koja je udaljena 80 metara. Zatim odlazi do Valtera i stavlja mu jabuku na glavu i obraća se Telu: „Ova jabuka na glavi tvoga sina je tvoj cilj. Ako promašiš jabuku, tvoj sin će umreti. U suprotnom, ako pogodiš jabuku, onda ste ti i tvoj sin slobodni.”

Viljem Tel, kome ništa drugo ne preostaje, uzima svoj samostrel. Uzima dve strele iz fišeka. Jednu stavlja pored sebe na dohvat ruke, dok drugu zateže na samostrelu. Zatim podiže samostrel i nišani jabuku na Valterovoj glavi. Tel, inače uvek siguran strelac, poče da drhti i nije mogao jasno da vidi jabuku koja mu je igrala pred očima. Morao je da spusti samostrel, a drugu strelu da povuče još bliže k sebi. On ponovo podiže samostrel. Na njegovom čelu izbija znoj. Nakon dužeg nišanjenja povlači obarač. Telova strela u savršenoj putanji pogađa jabuku. Pogodivši jabuku Telova strela je prepolovila jabuku na dva dela. Pravi majstorski hitac!

Ljudi oko Tela počeli su da se raduju i da mu kliču. Tel uzima drugu strelu i hoće neprimetno da je vrati u fišek.

Gesler koji ne želi mimikom da ukaže na poraz govori Telu: „Čestitam! Odličan hitac strelče Tel! I kao što sam obećao, sada si slobodan podanik. Mogu li, međutim, da saznam šta si nameravao sa tom drugom strelom?”

Na to pitanje Tel uzvraća: „Da je moj prvi hitac promašio cilj i da sam ubio svog sina Valtera, onda bi druga strela tebe sigurno pogodila i ubila, tako mi moga imena Tela.” Razbesnevši se zbog Telove drskosti namesnik ponovo naređuje da ga zgrabe i uhapse. Obraćajući se Telu, Gesler mu reče: „U mom zamku Kisnaht (Küssnacht) ćeš moći da razmišljaš o svom smelom odgovoru dok koža na  kostima tvojim ne bude ostarela.”

Gesler, koji u kantonu Uri nema prijatelja, želi, što pre da sa svojim zarobljenikom Viljemom Telom napusti Altdorf. Uprkos upozorenjima da se sprema oluja zbog južnih vetrova, Gesler naređuje da se pripremi njegov brod u Flielenu (Flüelen). Nezadovoljni zbog ovoga, Geslerovi vojnici tiho negoduju, ali ipak kreću sa brodom na jezeru Firvaldštetlerze prema Kisnahtu. Zajedno sa svojim zarobljenikom Viljemom Telom i vojnicima, Gesler kreće u plovidbu na već uzburkanom jezeru Firvaldštetlerze. Najavljeno nevreme se sve jače približava. Jedra će morati veoma brzo da se uvuku, jer nevreme postaje prejako. Gesler je isuviše gord i ne želi da se vrati nazad u Flielen. Zbog toga cela posada i vojnici moraju iz sve snage da zgrabe vesla i kormilo. Ali nevreme postaje sve jače i moćnije. Izgledalo je kao da se priroda okrenula protiv malenog Geslerovog broda. Brodu preti potop. Posada i vojnici strahuju za svoj život.

Uspaničeni Herman Gesler vidi svoj ugroženi život kako odlazi. Vičući obraća se Viljemu Telu: „Tel, pa ti si veoma jak i odličan mornar. Spasi nas i uhvati kormilo!” Tel je jedva primetno klimnuo glavom. Na to je Gesler dao dozvolu da odvežu Tela. Ovaj odmah zgrabi kormilo i uzvikuje: „Hajde da bočno usmerimo brod do obale stenovite ploče, to nam je jedini spas!” Posada i vojnici su pod vođstvom Viljema Tela veslali za spas svoga života. Uprkos uzburkanoj vodi i jakim talasima u orkanskoj oluji, Tel uspeva da brod približi do obale. Iznenada, skoro da je brod već dodirnuo bokove stenovite ploče, on hvata svoj samostrel sa fišekom i jednim potezom skače na obalu. Pri tom gura brod sa Geslerom nazad u uzburkano jezero.

Tel zna da njegov život ne vredi ni pare dok je Gesler u životu.

Takođe, on tačno zna šta se desilo i šta sada treba činiti. Ovaj kraj dobro poznaje. Tu je već ulovio po neku srnu i divokozu. Najkraćim putem požurio preko brda. Njegov cilj je Kisnaht, kod Rigija. Preko Sisikona, (Sisikon), Brunen (Brunnen), Švica i Arta (Arth), žuri da stigne do puta „Hole Gase” (“Hohlen Gasse”) kod Kisnahta, gde će u zasedi čekati namesnika. U sigurnom skrovištu pokraj puta „Hole Gase”, on čeka. Zna da namesnik ovim putem mora da prođe, jer drugog puta koji vodi do Kisnahta nema. On na tom mestu i dalje strpljivo vreba. Prolaze sati. Odjednom se pojavljuje namesnik. Gesler, koji je, ipak uspeo da se spase iz uzburkanog jezera, pristiže na konju zajedno sa svojom pratnjom. Tel namešta strelu na svom samostrelu. Nišani i povlači obarač. Sa onom drugom strelom koju je još u Altdorfu stavio u svoj fišek, Viljem Tel ubija tiranskog namesnika.

Telova junačka dela su se brzo pročula po celoj oblasti oko Valdštetea.

Ovo delo ojačalo je pokret za slobodu i nezavisnost u staroj Švajcarskoj.

Oblasti oko Valdštetea, podstaknuti Telovim delovanjem, ubrzo nakon toga oslobodile su se od namesnika a narod je od tada pa sve do danas postao slobodan i nezavistan.

Tel se posle ovoga borio i u surovoj bici kod Morgartena (Morgarten) 1315. godine na isturenom frontu za svoje ujedinjene zemljake. U ovoj bici ujedinjeni su saveznici iz kantona Uri, Švic i Untervalden odneli pobedu nad vojskom vitezova habzburških vojvoda. Nakon toga je Viljem Tel, prilikom spasavanja jednog deteta u Šehenbahu (Schächenbach) 1354. godine smrtno stradao.

Možemo biti ponosni na našeg Viljema Tela i u našim sećanjima čuvati posebno mesto za njega. Ovde se završava istinska priča o našem junaku.

Ali borba za slobodu se nastavlja. Gde god se u ovom našem svetu ugnjetava sloboda ljudi, razbuktaće se snažna volja za ljudsku slobodu, sa zahtevom da se zaustavi moć tiranina…

Izvor: www.tell.ch

Značaj Viljema Tela  za švajcarski identitet

Postavlja se pitanje da li je Tel stvarna istorijska ličnost ili samo izmišljena legenda? Mnogi istoričari koji su istraživali Telovu ličnost imali su različite stavove u pogledu ovog pitanja. Augidijus Čudi (Augidijus Tschudi) je 1570 napisao svoju veoma uspešnu studiju pod naslovom „Švajcarska hronika”. Ova knjiga je bila izvor za „Istoriju Švajcarske” od Johana von Milera (Johannes von Müller) iz 1887. kao i inspiracija za Šilerovu dramu „Viljem Tel” 1804. Ovi istoričari i pisci su bili ubeđeni u istorijsku ličnost Viljema Tela. Nasuprot njima 1752. Uriel Frojenberg (Uriel Freunenberg), Josef E. Kop (Joseph Eutych Kopp) 1835 i mnogi drugi posle njih su dokazivali da je Viljem Tel legenda koja je preuzeta iz nordijskih plemena. Mi ne bi da ovde ulazimo u dublje analize i diskusije o (ne)postojanju Viljema Tela a za kraj prenosimo završne reči švacarskog pisca i filosofa Deni de Ružmona (Denis de Rougemont) koji na kraju svoje knjige „Švajcarska – istorija srećnoga naroda” kaže:

„Ne može se, dakle, razumeti Švajcarska istorija ako se ne vodi računa o Telu iz legende, budući da je ona postala istorijska činjenica kao stvarnost kolektivne svesti. Da li je Tel stvarno postojao ili nije, da li je ubio nekog namesnika, u suštini nema značaj: branjen ili osporavan, taj društveni i sportski podvig ne bi, najverovatnije, ništa bitno promenio u razvoju Švajcarske. Može biti izuzet iz istorije a da nijedan element ne nedostaje. Međutim, bez tog elementa nemoguće je uistinu razumeti švajcarski narod: u Švajcarskoj, u duhu Švajcaraca, a ne u nekog drugog, spliću se ti mitski motivi, poznati skoro svuda, o strelcu bez mane, o jabuci, perjanici, oslobodilačkom skoku, o tiraninu kojem je došla glave jedna bena čistog srca, stvarajući nacionalni arhetip.

Viljem Tel je stvarniji od zastave, jer ona je samo znak a on je simbol jednog naroda. (A zadivljujući je slučaj, možda i jedinstven, kako je taj lokalni simbol brzo stekao skoro svetski ugled). Viljem Tel nije „stvorio ljude ove zemlje”, kako je pisao Viktor Igo, već su Tela stvorili Švajcarci. Više je njihov sin nego što im je otac, više kolektivno delo nego predak, ali baš otud je i najstvarniji. Istina je da je malo verovatno kako su današnji Švajcarci stvarno odani prvacima iz feudalnog trinaestog veka koji sklopiše prvobitni Pakt i o kojima jedva da išta znaju; ali je sigurno da je Telov lik veran njihovom idealu – jer su ga oni takvog i zamislili.„