Žitije prepodobnog oca našeg Justina Novog Ćelijskog

Manastir Ćelije
1979. g. – 40-dnevni pomen

Njegov grob kraj manastirske crkve u Ćelijama postao je mesto pokloništva za mnoge pobožne duše, za pravoslavne širom Balkana, Evrope i Amerike. Blagodatna preporođajna čuda na njegovom grobu i po njegovim molitvama već su zabeležena, a očekuje se i njegovo skoro svečano unošenje u kalendar Svetih Srpske i vascele Pravoslavne Saborne Crkve.

Celokupni opus oca Justina obuhvata oko 40 tomova, a od toga je do sada objavljeno na srpskom oko 30, na grčkom 4, 7 tomova na francuskom i 1 na engleskom jeziku.

Brojni teološki radovi ave Justina, osim dogmatike i egzegetike, obuhvataju oblasti patristike, asketike, liturgike, kao i teme iz hrišćanske filosofije i posebno iz pravoslavne antropologije i na pravoslavlju zasnovane filosofije kulture.

„Čovek i Bogočovek“, naslov je koji bi mogao biti karakterističan i za svo njegovo bogoslovlje, jer u te dve teme, ili još tačnije i Justinu vernije: u toj dvojedinoj temi BOGO—ČOVEKA obuhvaćena je sva Justinova bogoslovska misao i životna filosofija, i više od toga: sva njegova duboka i složena ličnost, pavlovskih i dostojevskovskih dimenzija. To je ujedno i sveživotna Justinova misija mučenika ljudskog bića i misli, Proroka i Blagovesnika u našem veku i našem narodu, a ona se sastoji u krsnom, tužnoradosnom, raspeto—vaskrsnom svedočenju o Bogu i Čoveku, susretnutim i sjedinjenim, bez slivanja, umanjenja i gubljenja, u Hristu Bogočoveku, večnom Božanskom Logosu i Tvorcu, ali i Spasitelju i Osmislitelju čoveka i roda ljudskoga i svega sveta.

Blagovesnik ćelijski je isticao kako je svaki hrišćanin dužan da svojim životom „ispisuje i dalje Evanđelje Hristovo“. Shodno tom stavu i apostolskoj preporuci, njegov život je uistinu bio jedno „živo savremeno Evanđelje Hristovo“. Uopšte treba reći i naglasiti da je Prepodobni Justin Novi Ćelijski bio i ostao retka, svetootačka pojava u našem dvadesetom veku, skrivena ali neumitna savest Srpske Svetosavske Crkve i čitavog jevanđelskog, apostolsko—svetootačkog Pravoslavlja u svetu. To su mu priznavali još za zemnog života, a posle blaženog prestavljenja njegov ugled i uticaj sve više raste, bar kod onih koji imaju oči da vide i uši da čuju, kako veli Jevanđelje.

Skrivajući dar prozorljivosti, o. Justin nepogrešivo je poučavao, o čemu najrečitije svedoči sledeći primer: kada ga je otac Kleopa posetio u manastiru Ćelije, i zatražio tajinski savet da li da ostane na Svetoj Gori, otac Justin ga je posavetovao: „Oče Kleopa, ako odeš na Svetu Goru, pridodaćeš još jedan cvet u Vrtu Bogomajke. Ali kome ćeš ostaviti vernike? Tamo se, Sveti oče, moliš samo za sebe. A u zemlji se moliš za sve i možeš privesti Bogu mnogo duša lišenih poučitelja… Ja velim da ostaneš u zemlji, Sveti oče, da spaseš i sebe i da pomogneš spasenju drugih. To je najveće dobro delo sadašnjih monaha. Osobito sada, kada se borimo s bezverjem, sa sektama, sa religijskim indiferentizmom!“

Informativna služba Srpske Pravoslavne Crkve

6/14/2015