Maks Štajner
Privredna komora Švajcarska – centralna Evropa

Švajcarska je među deset najvećih investitora u Srbiji. Srpska dijaspora bi mogla da ima odlučujuću ulogu u poboljšanju slike o Srbiji.

Sa gospodinom Maksom Štajnerom (Privredna komora Švajcarska – centralna Evropa) razgovaramo o toj organizaciji i o poslovnim odnosima Švajcarske i Srbije

Gospodine Štajner koje usluge nudi Privredna komora Švajcarska – centralna Evropa svojim članovima i s kojim ciljem je osnovana?

Privredna komora Švajcarska – Centralna Evropa je osnovana u junu 1999. godine u Cirihu, pripajanjem sedam bilateralnih privrednih komora, i danas broji 130 članova. Kao potpuno privatno finansirana interesna zajednica, mi promovišemo ekonomske odnose između Švajcarske i udruženih SEC zemalja. Ova komora ukupno ima sedamnaest zemalja članica, među kojima je i Srbija.

Kao kontakt i informaciona platforma, SEC podržava kompanije posredovanjem u poslovnim kontaktima i organizuje manifestacije u zemlji i inostranstvu. Pored toga, SEC upravlja odnosima privatnog sektora sa vladinim agencijama, diplomatskim predstavništvima, kao i trgovačkim udruženjima u zemlji i inostranstvu.

Postoje li srpske kompanije koje su članice Vaše privredne komore?

Mi smo do danas fokusirani na članove iz Švajcarske i Lihtenštajna. Međutim, podržavamo efikasnu spoljnu mrežu. Tako je u Beogradu osnovana Švajcarsko-srpska trgovinska komora ŠSTK. Ta komora je partnerska organizacija SEC i na čelu sa direktorkom Anom Grujović povezuje bilateralne ekonomske interese i gradi direktan most u našoj partnerskoj državi Srbiji.

Da li, po Vašem mišljenju, i dalje postoji problematična slika Srbije u Švajcarskoj? Ukoliko postoji, da li mislite da ju je moguće poboljšati?

Nažalost, i dalje postoji problematična slika celog balkanskog regiona. Kao protivteža tome, prioritetno pomaže informisanje preko ličnih kontakata. Mi pokušavamo da promenimo tu sliku. Pritom se nadamo podršci medija. Lično mislim da bi brojna dijaspora u Švajcarskoj mogla još više da doprinese poboljšanju te slike.

Prema jednom istraživanju o atraktivnosti razvojnih tržišta za investicije, koje je sprovela engleska revizorska kompanija Prajsvoterhaus kupers, Srbija je zauzela sedmo mesto. Koliko je Srbija atraktivna za švajcarske investitore? Postoje li u Srbiji aktivne švajcarske kompanije koje su Vama poznate?

Pored razmene robe, sve značajniju ulogu igraju i direktne investicije švajcarskih kompanija u Srbiji. Od 2005. godine, Švajcarska je među deset vodećih stranih investitora u Srbiji. Švajcarske direktne investicije u Srbiji su se u periodu između 2005. do kraja 2013. godine akumulirale na 483 miliona evra. U 2012. godini Švajcarska je, odmah iza Hrvatske, uglavnom zahvaljujući kompaniji Nestle, zauzela drugo mesto sa ukupno 77,5 miliona evra. Pojedinačno gledano, Holcim je sa preko 200 miliona evra direktnih investicija i dalje najveći švajcarski investitor.

Farmasvis je najznačajnija „grinfild“ investicija u srpskom farmaceutskom sektoru. Izdavačka kuća Ringier je 2003. godine kupila popularni beogradski tabloid „Blic“, a 2009. i renomirani nedeljnik „NIN“. Intenzivnija investiciona aktivnost je takođe utvrđena kod švajcarskih malih i srednjih preduzeća. Danas oko 170 švajcarskih kompanija posluje u Srbiji. Ali daleko od toga da je potencijal iscrpljen.

Ekonomski oporavak Srbije traje još uvek. Da li mislite da je uprkos svim tim poteškoćama, brzi ekonomski razvoj i rast Srbije i dalje moguć?

Tempo ekonomskog oporavka zavisi u velikoj meri od političkog razvoja u celom regionu Balkana. Ekonomsko približavanje Srbije prema Evropskoj Uniji, ali i sporazum o slobodnoj trgovini sa Rusijom, doprinose trenutno pozitivnom trendu. Bez politički održivog rešenja sukoba na Kosovu, postojaće uvek novi zastoji koji mogu negativno da utiču na investicionu klimu.

Šta je, po Vašem mišljenju, presudno za privlačenje novih investicija u Srbiju?

Na ovo pitanje je delimično već odgovoreno. Naravno da su interne reforme takođe bitan faktor za pozitivnu investicionu klimu. Pravna sigurnost je od ključnog značaja za svakog investitora. Dok su visoko obrazovane osobe uglavnom u potrazi za poslovnim izazovom, u srednjem kadrovskom nivou nedostaju dobro obučeni profesionalci. Mislim da bi Švajcarska, sa svojim dvojnim obrazovnim sistemom, tu mogla da posluži kao primer. Po mojim saznanjima, relevantni kontakti su već uspostavljeni na najvišem nivou vlasti.

Izvor: https://www.swissserbi.info/index.php/sr/srbija-svajcarska/item/129-maks-stajner-direktor-privredne-komore-svajcarska-centralna-evropa