Mnogo puta, od kako traju naši nesporazumi sa zapadnim svetom moglo je da se čuje – sad bi nam dobrodošao jedan novi Arčibald Rajs! Izgleda da smo drugog Rajsa dobili. Radi se ponovo o jednom Švajcarcu. Njegovo ime je Dik Marti.

Kao što je Rajs pre više od sto godina prvi upoznao svet sa zločinima koje je austrougarska vojska prema nedužnim srpskim civilima u Mačvi i Podrinju napravila, tako je Dik Marti upozorio svet sa najbrutalnijim zločinima koje su albanski teroristi učinili nad sprskim narodom na Kosovu i Metohiji.

Senator Dik Marti, švajcarski državljanin je izneo u javnost preko Saveta Evrope strašne podatke o vađenju i prodaji organa otetih Srba sa Kosova i Metohije, od strane albanskih terorista i ratnih zločinaca. I da je to rađeno u susednoj državi Albaniji u tzv. “žutoj kući”.

Ko je bio Dik Marti

Dik Marti je rođen u južnom italijanskom kantonu Tičino, gde je služio kao zamenik javnog tužioca, a potom i javni tužilac od 1975. do 1989. godine. Bio je član vlade kantona Tićino od 1989. do 1995. Godine.

Izabran je u švajcarski Senat 1995. godine, bio je član Radikalne stranke desnog centra.

U parlamentarnu skupštinu Saveta Evrope Dik Marti izabran je 1999. godine i predsedavao je Odborom za pravna pitanja i ljudska prava od 2005. do 2008. Penzionisan je 2011. godine.

U ime komiteta, istražio je tajne zatvore CIA u Evropi, objavljujući izveštaj 2006. u kojem se navodi da je 14 zemalja u dosluhu sa SAD u „mreži“ kršenja ljudskih prava.

Marti je rekao da su druge zemlje, uključujući Švajcarsku, bile aktivno ili pasivno uključene u pritvaranje ili transfer nepoznatih osoba.

U izveštaju o sumnjama na trgovinu organima na KiM, govori se o umešanosti pripadnika OVK u otmice, ubistva i trgovinu organima na Kosovu i u „žutoj kući“ u Albaniji.

Marti je poslednjih godina svog života bio pod posebnom zaštitom zbog pretnji smrću koje je dobijao.

Preminuo je 28. decembra 2023. u 78. godini

Dik Marti je radio kao istraživač u institutu Maks-Plank za međunarodno krivično pravo i kriminologiju. Potom je radio kao državni tužilac za kanton Tićino, u Savetu istog kantona, pa u Savetu kantona Švajcarske. Bio je takođe poslanik u Parlementarnoj skupštini Saveta Evrope i u okviru te institucije presedavao Komisiji za ljudska prava. Primio je mnoge nagrade i priznanja u Švajcarskoj i u inostranstvu. Počasni je doktor Univeziteta u Ženevi.

Hrabar i neprikosnoven tragač za istinom i pravdom

Istrage Dika Martija dostojne su najboljih špijunskih romana, bile su na prvim stranama svetske štampe.

Ovaj hrabar čovek bavio se tajnim zatvorima CIA-e, najvećom zaplenom heroina u Švajcarskoj, trgovinom organima na Kosovu i ljudskim pravima u Čečeniji.

U svojim otkrićima o delovanju CIA – koja su neki okarakterisali kao teoriju zavere – a koja su potvrdile komisija Američkog senata i komisija Evropskog suda za ljudska prava – Dik Marti denucira saučesništvo zapadnjačkih demokratija koje su izdale svoje vrednosti i kompromitovale efikasnost borbe protiv terorizma. O Kosovu, Bliskom istoku ili Siriji, bivši tužilac iznosi gledišta koja se udaljavaju od dominantnog narativa. Postavlja uznemiravajuća pitanja kada je reč o pomoći zemljama u razvoju i izražava naročitu uznemirenost što se tiče nezavisnosti Crvenog krsta. Dik Marti u svojoj knjizi Izvesna predstava o pravdi priča o susretima sa prestupnicima, žrtvama, državnicima, ali pre svega sa muškarcima i ženama koji preuzimaju velike rizike kako bi branili prava drugog.[1]

Dik Marti je takođe preuzimao velike rizike kako bi branio pravdu, istinu i prava drugog.

Izveštaj Dika Martija o trgovini ljudskim organima na KiM – njegovo nasleđe i ključni detalji

Dik Marti, bivši izvestilac Saveta Evrope, ostavio je dubok trag svojim istraživanjem zločina na Kosovu i Metohiji. Decembra 2010. godine, Marti je Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope predočio „konkretne i međusobno usaglašene indicije“ o zarobljavanju Srba i Albanaca na tajnim lokacijama pod kontrolom OVK, uključujući objekte u severnoj Albaniji. Ovaj izveštaj, koji je dopunio preliminarni nacrt Rezolucije Komiteta za pravne poslove i ljudska prava naslovljen „Nehumano postupanje prema ljudima i nelegalna trgovina ljudskim organima na Kosovu“, pokrenuo je ozbiljne pregovore sa vlastima na Kosovu o formiranju ad hok suda, Specijalizovanih veća Kosova i Specijalizovanog tužilaštva, sa sedištem u Hagu.

U izveštaju Dika Martija, usvojenom od strane Parlamentarne skupštine Saveta Evrope, detaljno su opisani šokantni događaji vezani za „žutu kuću“ i trgovinu ljudskim organima na Kosovu. Ovaj izveštaj je rezultat ozbiljne istrage koja je pokrenuta nakon otkrića bivše tužiteljke Haškog tribunala Karle del Ponte, a cilj mu je bio razotkriti zločine i nepravilnosti koje su se dogodile tokom oružanog sukoba na Kosovu.

Prema Martijevom izveštaju, „žuta kuća“ koja se nalazi u mestu Ripe u centralnoj Albaniji predstavlja samo jedan element u širokom spektru zločina i nepravilnosti koji su se dogodili tokom sukoba. Poseta članova UNMIK-a, Haškog tribunala i novinara „žutoj kući“ 2004. godine nije rezultirala pravilnim forenzičarskim ispitivanjem, a ponašanje porodice koja je živela u kući dodatno je podstaklo sumnje. Izveštaj otkriva kontradiktorne odgovore koje je porodica davala, posebno u vezi sa otkrićem krvi koja je pronađena u jednom delu kuće.

Dalje istraživanje mesta nije sprovedeno, a dokazi prikupljeni za Haški tribunal su uništeni, što je izazvalo veliku zabrinutost. Specijalni tužilac za ratne zločine u Beogradu takođe nije uspeo da postigne značajne rezultate u istrazi, uprkos značajnom trudu.

Izveštaj takođe ističe da su trgovina organima i zločini povezani sa „Žutom kućom“ deo šireg problema na Kosovu. Postoje dokazi da su trgovina organima i slični zločini vršeni i pre slučaja „Žute kuće“, uključujući umešanost pojedinih članova OVK.

Martijev izveštaj oslikava ozbiljne propuste u istrazi i nedostatak saradnje kako međunarodnih, tako i lokalnih institucija u rešavanju ovih zločina. On poziva na dalje istrage i saradnju kako bi se pravda zadovoljila i počinioci doveli pred lice pravde.

Dik Marti, kao pravnik sa dubokim uvidom u pravosudni sistem, ostavio je neizbrisiv trag u istrazi zločina na Kosovu i Metohiji. Njegov izveštaj nastaviće da služi kao podsticaj za dalje akcije i borbu protiv nepravilnosti, dok će se sećanje na njega čuvati kao simbol pravde i istine.

Politički pristici da se obustavi istraga o Žutoj kući

Bivši izvestilac Saveta Evrope Dik Marti govorio je o tome da postoje politički pritisci kako bi afera o trgovini organima bila stavljena u arhive. Tačno osam godina nakon usvajanja izveštaja i rezolucije Saveta Evrope o „navodima o trgovini organima na Kosovu”.

„Ne mogu da proričem, ali mogu da konstatujem da postoje dve tendencije. To je moj utisak. Jednu tendenciju čine ljudi koji se iskreno i časno bore kako bi istina izašla na videlo. Ima, međutim, velikih političkih interesa zbog kojih postoji druga tendencija – da se cela ta priča stavi u arhivu iz razloga mira, bezbednosti i ne znam još čega”, rekao je Marti za Radio Beograd 1. Očigledno postoje politički pritisci koji kažu „prestanimo sa tom aferom, to je završeno”.

„To dolazi iz pojedinih evropskih država. Istih onih koje su pravile prepreke kada sam pravio izveštaj za Parlamentarnu Skupštinu Saveta Evrope o tajnim zatvorima, govoreći da je to u višem interesu njihovih država, njihove bezbednosti i ne znam šta sve još, i da zato nije trebalo da se otkrije ono što se zna”, istakao je Marti.

Dik Marti je podsetio da je međunarodna zajednica 2011. godine ocenila njegov izveštaj kao ozbiljan i uverljiv i zato ustanovila instituciju tužioca i jednu specijalnu istražnu jedinicu sastavljenu od četrdesetak stručnjaka, baziranu u Hagu, prenosi Tanjug.

Iz knjige Izvesna predstava o pravdi

Dik Marti u svojoj knjizi „Izvesna predstava o pravdi“ u odeljku „Kip u Prištini“ piše:

OVK umešana u trgovinu organima – žrtve postaju dželati

Dik Marti dobija zadatak da istraži navode Karle del Ponte o trgovini organima kriminalne bande Oslobodilače vojske Kosova (OVK/UČK). „Švajcarac, neutralan, bivši tužilac, istakao se u drugim, veoma delikatnim slučajevima…“

Sa svojim timom odlazi na Kosovo. „Ogroman pritisak medija, mala ili nikakva saradnja od strane država i međunarodnih institucija…Kretanje po Kosovu stvara tolike probleme u vezi sa bezbednošću da lokalna kancelarija Saveta Evrope odbija da učestvuje u organizaciji putovanja iz strha od represije. Naposletku Ginter, Gevin i ja putujemo u pratnji pet naoružanih švajcarskih policajaca… Ubrzo shavatam da naša misija izaziva otpor, pa i neprijateljstvo. Između redova mi se saopštava da nema nikakvog interesa da se kopa po tim starim slučajevima i da bi bilo dobro da se ne razotkrivaju neki aspekti prošlosti. Srbi su zli i i to ne sme da se promeni; to može čak ugroziti stabilnost regiona.“[2]

Klintonov kip u Prištini, sukob interesa ambasadora Kristofera Dela, bivši amerčki general radi za Haradinaja

„U Prištini atmosfera neobična, najpre zbog mera bezbednosti, ali takođe i zbog međunarodnog prisustva koje je, izgleda, preuzelo državne funkcije. Primljeni smo u američku ambasadu, u pravu tvrđavu koja zauzima čitavo brdo. Ovde se donose važne odluke koje se tiču Kosova.

Američki uticaj je ogroman, što nam sa žaljenjem potvrđuje nekoliko diplomata na službi u Prištini. Klintonov kip zauzima prvi plan jednog gradskog trga, a jedna avenija je čak dodeljena i Bušu. Ambasador Kristofer Del ne bavi se samo kosovskim pitanjima, već se izgleda skurpulozno nadahnjuje principom „stavimo sebe na prvo mesto“. Promoviše izgradnju velikog i skupog auto-puta u ovoj zemlji koja je najsiromašnija u Evropi. Mnogi stručnjaci ukazuju da je to ekonomska besmislica. Ambasdor nije oklevao da prilikom javnog tendera progura vrlo određeno preduzeće. To je učinio veoma uspešno i za to će ga nagraditi preduzeće Behtel, američko, koje će mu obezbediti dobro plaćenu funkciju…

Srećem se sa Stivenom Šukom, bivšim američkim generalom koji je donedavno bio pomoćnik šefa UMNIK-a. Samo što je napustio funkciju te internacionalne organizacije, postao je lični savetnik Ramuša Haradinaja, bivšeg premijera. Haradinaja je gonio sud za ratne zločine (TPU), a oslobođen je nakon što su svedoci praktično isparili u trenutku suđenja. I srpsko ministarstvo traga za njim. Bivši general mi priča kako ga Haradinaj plaća i ne vidi nikakvu nekompatibilnost sa činjenicom da je zauzimao visoke funcije pri međunarodnoj misiji koja ima velika ovlašćenja u rukovođenju zemljom. Isto tako nije ga zanimalo odakle Haradinaju novac za platu.“[3]

Bernar Kušner – prikrivanje zločina nad Srbima i neotesan smeh

Pjer Pean je u knjizi „Kosovo – „Pravedni“ rat za mafijašku državu“ izneo svedočanstva da su UMNIK i njegovi šefovi ignorisali i prikrivali zločine nad Srbima.

„Jedan novinar se usudio da postavi pitanje Bernaru Kušneru u vezi sa optužbama za trgovinu organima i čuvenom žutom kućom. Bivši predstavnik Generalnog sekretara Ujedinjenih nacija i šef UMNIK-a odgovara praštanjem u smeh. Čuo sam taj smeh, prost i neumesan, i kada me je pitao novinar lista Temps, ništa drugo mi se nije učinilo toliko opscenim. Ako se i može razumeti da ga je optužba da je zataškao trgovinu organima iznervirala, očekivali bismo od ministra inostranih poslova Francuske da reaguje na priličniji način, a ne da se tako neotesano nasmeje.“[4]

Hašim Tači, OVK i francuska obaveštajna služba

„20. februara 2018 Hašim Tači dodeljuje Bernaru Kušneru predsedničku medalju za angažovanje i učešće u uspostavljanju mira i institucija na Kosovu i Metohiji. Istina je da je francuski doprinos bio ogroman. Kao što su nam to potvrdili dobro informisani izvori, francukse obaveštajne službe su održavale privilegovane odnose sa Tačijevom grupom. To verovatno objašnjava i agresivnost jednog francuskog poslanika prilikom mog izlaganja izvešataja pred komisijom Evrposkog parlamenta, za vreme diskusije. To ne piše u njegovoj radnoj biografiji objavljenoj na sajtu Parlamenta, ali dotični je član Generalnog odseka za spoljnu bezbednost (DGSE), sa zaduženjem za Balkan, takođe blizak sa Tačijem i kompanijom. Tvrdi da pre Martijevog izveštaja nikad nije čuo za zločine pripisane Tačiju. Neobičan nedostatak za jednog bišveg tajnog agenta, specijaliste za Balkan. Istraga Special Investigation potvrđuje da je Hašim Tači bio angažovan kao agent francuskih obaveštajnih službi. Pjer Sirami, bivši direktor DGSE (njegovo pravo ime je Moris Difres) navodno potvrđuje: „Tači je bio jedan od naših agenata i mi smo ga finansijski podržali. Nabavljali smo mu oružje.“[5]

„Humanitarno“ bombardovanje Srbije

Godine 1999, SAD i NATO odlučuju da vojno intervenišu u Srbiji i na Kosovu. Tu operaciju Savet bezbednosti nije ovlastio i ona je protivna međunarodnom pravu…

Kada se izuzmu humanitarni razlozi, intervencija NATO-a, koju su tražile SAD, ne uspeva da sakrije svoje geostrateške ciljeve. Balkan je na raskršću gasovoda, a sa druge strane NATO očito ima tendenciju da se proširi na istok, koristeći raspad Sovjetskog Saveza. SAD će uostalom sagraditi Bondstil (Camp Bondsteel) ogromnu vojnu bazu na Kosovu koja će primati oko 7000 vojnika…

Treba dodati da je Klintonova administracija izlazila iz košmarnog perioda zbog seksualnog skandala predsednika Klintona sa mladom stažistkinjom u Beloj kući. Posle dugog suđenja pred Senatom, Klinton jedva izbegava destituciju, 12. februara 1999. godine. Bombardovanje Srbije počinje malo potom. Bombe bačene u ime moralnih imperativa u svakom slučaju su predstavljale izuzetnu diverziju za ovog višestruko načetog predsednika.

Drenička grupa i Tači – od terorista do legitimiteta dobijenog od Medlin Olbrajt

NATO paktu koji je bombardovao Srbiju i vodio rat samo iz vazduha, ne želeći da se upušta u kopnenu intervenciju su bili potrebni saveznici na kopnu.

„…i tako je izabrana Drenička grupa, deo OVK sa Tačijem kao jednim od lidera. Ipak, do tada je OVK smatrana terorističkom grupom, a prema izveštajima zapadnih obaveštajnih službi, više njenih šefova, među njima i Tači, održavalo je bliske kontakte sa organizovanim kriminalom. Meldin Olbrajt bi rekla: „Prošlost je prošlost, gledajmo ka budućnosti“. Tako je legitimetet dobila Drenička grupa, na veliko zadovoljstvo francuske spoljne bezbednosti. Nemačke, britanske i francuske službe takođe su doprinele jačanju i naoružavanju Tačijeve grupe da bi je proizvele u glavni element kosovske budućnosti, kako je zamišljaju zapadnjačke grupe. Ratni šefovi su tako eleminisali sa scene pacifistu Ibrahima Rugovu. On je verovatno bio previše slobodan, previše kulturno nezavisan i nije se dao ucenjivati. Bila je potrebna stabilna zemlja, a velika baza Bondstil nije nikako trebalo da bude osporena demokratskim previranjima.

Tači i njegova grupa imali su važne kontakte u Švajcarskoj, još neistraženu konstelaciju i čvrstu podršku. Kosovska dijaspora je, spontano, ili zato što je bila reketirana, prilično doprinela finansijskoj podržci OVK. Drugi izvori su proisticali iz trgovine drogom i prostitucije. Ti elementi su uostalom navedeni u poverljivim dokumentima nemačkih, britanskih, italijanskih i grčkih tajnih službi, kao i NATO-a.“[6]

Potraga za svedocima

„Potraga za svedocima bila je veoma teška, mnogo teža nego prilikom istrage o zatvorenicima CIA. Ali bila je i opasnija. Bio je još veći problem ubediti oštećene da progovore: oni su bili doslovno u strahu… Nekoliko svedoka u okviru procedura pred Haškim sudom eliminisani su, bilo kao žrtve ubistava, neobičnih saobraćajnih nesreća, zastrašivanja ili tajanstvenih samoubistava. Programi za zaštitu svedoka ispostavili su se kao neefikasni ili, u svakom slučaju, nedovoljni. Među svedocima koje smo sreli, jedan od njih nam je priznao da je učestvovao u zločinima. Zahvaljujući njegovom svedočanstvu, mogli smo da opišemo kako su organi, pre svega bubrezi, vađeni iz tela srpskih zarobljenika.“[7]

Prikupljanje dokaza u žutoj kući i njihovo uništavanje

Ovo svedočanstvo o uništavanju prikupljenih dokaza dovoljno govori o objektivnosti i profesionalnosti Haškog tribunala:

„U knjizi bivše tužiteljke Haškog suda za ratne zločine, govori se o žutoj kući na severu Albanije. Prema pokazateljima, bilo je izvesno da je u toj zgradi vršeno vađenje organa. Kancelarija tužioca je odmah pokrenula istragu na licu mesta. Pronađeni su tragovi krvi, špricevi i ambalaže farmaceutskih proizvoda. Imamo veoma precizna tumačenja o načinu sprovedene inspekcije: u izveštaju sam je definisao kao površnu inspekciju čiji je nivo profesionalizma zapanjujuće nizak. To je rečeno na najdiplomatskiji mogući način. Pomoću luminola pronađene su mrlje od krvi, ali niko se nije potrudio da ispita da li je krv ljudska. Ali ima nešto gore od toga. Kada smo tražili od Haga uvid u dokazni materijal prikupljen u žutoj kući, odgovoreno nam je da on više ne postoji: kuća je počišćena i materijal je bačen…! Gevin, Ginter i ja smo se zaprepašeno gledali: da li je moguće? Je li to amaterizam, nekompetencija ili kamuflaža i skrivanje tragova? Jedna međunarodna kaznena ustanova poseduje informacije i matrijalne dokaze koji se tiču mogućih ubistva zatvorenika i moguće trgovine organima: reč je o izuzetno teškim zločinima, koji su očito vezani za istrage za koje sud ovlašćen, i dovoljno ozbiljne da ga navedu da pokrene istragu. Mesto sa tragovima se identifikuje, veoma sumnjivi predmeti se prikupljaju. A onda – ništa. Trebalo je da prođe nekoliko godina i da izađe knjiga memoara da bi se osvetlili ti događaji i da bi se kasnije utvrdilo da je dokazni materijal, prikupljen na pretpostavljenom mestu zločina, jednostavno bačen u đubre.[8]

Pokratanje istražnog postupka kao i ostavke tužilaca, koje odugovlače početak procesa u Hagu

„Nakon odjeka koji je izazvao izveštaj, objavljen u decembru 2010, i i nakon veoma povoljne reakcije Parlamentarne skupštine, zapadne zemlje nisu mogle više da ignorišu teške sumnje o onome što se dogodilo prilikom njihove vojne intervencije na Kosovu. Rešile su da ovlaste specijalonog tužioca Klinta Vilijamosa, bivšeg američkog ambasadora zaduženog za ratne zločine. U Brisleu je u okviru EULEKS-a oformljena specijana istražna jedinica (SITF, Special Investigative Task Force) i stavljena na raspolaganje. Posle tri godine istraživanja, Klint Vilijamson na konferenciji za đtampu obznanjuje rezultate postignutog rada. U saopštenju precizira da su relutati istraživanja koje je vodila njegova ekipa:

…u velikoj meri bili u skladu sa izveštajem Saveta Evrope za 2011. koji je podneo senator Dik Marti. SIFT je našao uverljive dokaze protiv nekih bivših visokih zvaničnika oslobodilačke vojske Kosova i optužnicu protiv tih pojedinaca za ozbiljna kršenja međunarodnog humanitarnog prava, uključujući i ratne zločine i zločine protiv čovečnosti.

On takođe najavljuje da će odgovorna lica izvesti pred pravdu na sudu koji će biti pokrenut u te svrhe. Učinilo mi se da se stratezi evropskih i američkih ministarstava pravde tome nisu nadali. To više nije izveštaj običnog poslanika Saveta Evrope, već je reč o rezulatitima velike istrage koju je sprovela ličnost na glasu.“[9]

Ta ličnost na glsu tužilac Klint Vilijamson odmah posle objavljivanja ovog izveštaja dao ostavku na mesto tužioca što je na više od godina dana odložilo postupak. Kasnije je i drugi tužilac Dejvid Švendiman takođe dao ostavku što je odložilo saopštavanje imena optuženih osoba.

„Više od osam godina nakon izveštaja Saveta Evrope, suđenje se još nije dogodilo.U dva navrata, u krucijalnim trenucima procedure, glavni tužioci Amerikanci, nepromišljeno odustaju.“[10]

Medlin Olbrajt mentorka Hašima Tačija i mrziteljka Srba

„Disgusting Serbs, geht out!“

„Bombardovanje Srbije i nezavisnost Kosova po svaku cenu bili su prioriteti agende Meldin Olbrajt. Čudna gospođa. Otkriveno je da imala ekonomske interse u srpskoj pokrajini, posebno u kosovskoj telefonskoj kompaniji. Godine 2012 nekadašnja državna sekretarka SAD slučajno u Pragu nailazi na demonstracije protiv srpskih žrtava NATO bombardovanja i ne može da se uzdrži od javnog ispoljavanja antisrpskih emocija:

„Disgusting Serbs, geht out!“ („Odvratni Srbi gubite se“).“ [11]

Napad na Dika Martija na tramvajskoj stanici u Bernu

„Dragi prijatelju, da sam primio milion dolara, da li mislite da bih ovde čekao tramvaj?“

„Kad sam predstavio izveštaj u decambru 2010, jedni su me optužili da sam napisao pamflet protiv albanske strane i da sam bio preblag prema Srbima. Jednog dana, čekao sam tramvaj na stanici u Bernu, bilo je veče, šest sati, peron je bio pun ljudi. Odjednom, jedan veoma uzbuđeni muškarac me proziva neodređenim švajcarskim nemačkim: „A, tu ste, Dik Marti, trebalo bi da se stidite, dobili ste milion dolara od srpskih tajnih agencija da bi ste oklevetali Albance sa Kosova!“ Na trenutak zatečen, u nelagodi pod pogledima prisutne gomile, napokon sam se pribrao i odgovorio: „Dragi prijatelju, da sam primio milion dolara, da li mislite da bih ovde čekao tramvaj?“

Smeh i veselje prisutnih su mi vratili samopouzdanje. Doživeo sam čitav niz takvih epizoda.“[12]

Dik Marti nije primio nikakve dolare za svoj rad. Oni koji su na taj način obezbeđivali podršku i lažne svedoke ne mogu da veruju da je postajao čovek čija je glavna motivacija bila istina i pravda. Dik Marti je svojim poštenim radom zadužio ne samo srpski narod, već celokupno čovečanstvo, ili bolje reći onaj deo čovečanstva kome čast, istina i pravda nešto znače.

[1] Dik Marti, Izvesna predstava o pravdi, Metella/Xenia, Beograd 2019
[2] Dik Marti, Izvesna predstava o pravdi, Metella/Xenia, Beograd 2019, str. 247
[3] Isto 249
[4] Isto 250
[5] Isto 251
[6] Isto 255
[7] Isto 256
[8] Isto 257
[9] Isto 260
[10] Isto 266
[11] Isto 264
[12] Isto 251