Četiri brige Svetoga Save

CELOG svog veka sveti Sava brinuo je četiri brige, jednu za drugom, sve prirodnim i logičnim putem. Ovo su bile Savine brige:

prva za spasenje svoje duše,
druga za spasenje svoje familije,
treća za spasenje svoga naroda, i
četvrta za spasenje svih pravoslavnih naroda
i ostalog sveta.

Prva briga dakle mladoga kneza Rastka bila je briga isključivo o njegovom ličnom spasenju, to jest o spasenju svoje duše. Ta briga odvela ga je u Svetu Goru, gde je proveo punih dvadeset godina u teškom trudu i podvigu oko oslobođenja svoje duše od svih varljivosti ovog metežnog sveta i pripremanja za nevarljivo carstvo nebesno.

Druga briga monaha Save bila je briga o spasenju duša njegovih roditelja, braće, bratučeda i cele mu familije. Njegovim uplivom stari Nemanja otpasao je mač i uzeo krst, pa za sinom otišao u Svetu Goru, gde se zamonašio i — posvetio. A Savina majka Ana, kao monahinja Anastasija, skončala je svoj zemaljski život u svom ženskom manastiru u Toplici (O kako je potreban jedan ženski manastir u Americi!). Savinim uticajem braća su se mirila, bratučedi kajali, i svi Nemanjići do poslednjeg trudili, da budu Božji ugodnici, svak na svoj način.

Treća briga Savina bila je briga za sav srpski narod, za spasenje srpskog naroda kroz nezavisnu srpsku crkvu i državu. Što je Nemanja započeo, Sava je dovršio. Ideal Savin bio je: osloboditi srpsku crkvu i srpsku državu od svake spoljne vlasti, i stvoriti od Srba jedan narod, tesno satkan i čvrsto sjedinjen u jednom duhu, jednoj veri i jednoj moralnoj i nacionalnoj disciplini, slično nekom kamenu monolitu. I ovu brigu Sava je srećno zbrinuo. Bog mu je pomogao. „Jer ne bijaše ništa što je ovaj svetac od Boga prosio a da mu Bog nije darovao “ Blagodareći toj nezavisnosti odasvuda osim Boga, srpski narod je bio osposobljen da stvara i da strada kao retko koji od hrišćanskih naroda . . . Nezavisnost je slatka, ali nije laka.

Četvrta briga Savina bila je briga za sve pravoslavne crkve i narode. Kao Srbi kada seku badnjak gledaju da drvo padne prema Istoku, tako je Sava upravljao svoj narod prema Istočnom Hrišćanstvu. On je sa revnošću i žarkom ljubavlju radio na najtešnjem prijateljstvu i bratstvu među pravoslavnim narodima Balkana, crkvenom i političkom. Narodi Balkana osećali su tu iskrenu ljubav Savinu, pa su ga Grci primali kao Grka, Bugari kao Bugarina, Albanski kneževi kao srodnika i svog duhovnika, Rumuni kao učitelja, a Rusi kao svog zakonodavca (Kormčija). Srbi i Bugari su se žustro otimali o mrtvo telo Savino.

To su te četiri brige, koje je sveti Sava brinuo celog svog veka, i to najpre jednu po jednu, a docnije sve ukupno.

Ni jedna od ovih Savinih briga nije zastarela. Sve četiri su aktuelne kako za duhovnika i državnika tako i za svakog pravog Srbina uopšte. I sve su, kao što rekosmo, prirodne i logične. Sve se razvijaju u koncentričnim krugovima. A u centru je Hristos Spasitelj. Jer bez Hrista Spasitelja niko ne može ni govoriti o spasenju, bilo svom bilo ma čijem. Niti pak neko može bez štete preskočiti jedan krug brige pa preći na drugi. U svojoj starosti Sava je nosio jednovremeno sve četiri brige. Brinući o vaseljenskoj crkvi on nije ni za čas napuštao brigu o svom narodu, o svojim srodnicima na vlasti, i o svojoj duši. Sve četiri strune stalno su zvučale u njegovom srcu i umu Svakoj njegovoj brizi odgovarala je molitva i trud i delanje. Brinuo se neprestano, da sve potrebno ostvari i sve započeto dovede do savršenstva.

Prvo se mora postaviti merilo, pa onda meriti.

Nije li srpskom narodu merilo sveti Sava, kao najviši Hristov sluga u srpstvu i duhovni otac nacije?

Ako priznaješ da jeste. Srbine i svetosavski sine, onda pazi, da se ne nađeš lak na tom merilu. A lak ćeš se naći ako ne nosiš brige svetog oca Save.

Ako si učen i školovan, i uzdignut na visok i odgovoran položaj, onda se od tebe traži, da poneseš sve četiri Savine brige, bez izuzetka Ako li si neuk i prost, tebi se još može i oprostiti ona četvrta, ako prve tri svesno i savesno brineš.

Ali kako će se oprostiti onome ko uzima na sebe samo onu četvrtu brigu, t.j. brigu o vascelom svetu, a ne brine ni o svom narodu ni o svojoj deci i roditeljima niti o svojoj sopstvenoj duši? Hoće čovo da očisti veliki grad, a đubre mu u kući i korov oko kuće.

Kako li će se oprostiti i onome ko se naziva nacionalistom i patriotom, a brine samo onu treću brigu, brigu o narodu, bez brige o duši svoje dece i svojoj ? Neće li njegova,napuštena deca razvaliti ono što on za narod sagradi? Od ovakovih nacionalista i njihovog zlog poroda narod je mnogo patio.

Što se komunisti zadržavaju samo na onoj poslednjoj, četvrtoj brizi, i to o nekakvom bezbojnom, bezimenom i bezbožnom čovečanstvu, to je zato što oni poriču Boga i dušu i porodicu i naciju. Dotle ide njihova pamet i njihov vid.

Ali ti, kao Srbin i svetosavski sin, koji duhom gledaš dalje od očiju, moraš priznati ne samo da su sve četiri brige Savine neophodne za pravog čoveka nego da je poredak njihov jedino normalan. Niti se mogu preskakati niti s drugog kraja počinjati.