Majstor svih zanata

Kao što je već rečeno, gotovo da nema posla koji Njegova Svetost ne zna da uradi. U manastirima je naučio da šije, krpi, pere, obuću da pravi i popravlja, zemlju da obrađuje, voće da kalemi, knjige da povezuje i okiva, građevine i razne aparate i priključke da popravlja… A po prirodi je vredan čovek. Stalno nešto radi.

– I kad dođe ovde kod mene u kancelariju, ako primeti da nešto ne funkcioniše kako bi trebalo, ako vidi da se vrata ne zatvaraju dobro, da negde prokišnjava, da svetlo prekida…, on sam krene da ustanovi u čemu je problem, pa kaže: „Ajde ovo da popravimo!“… – priča mi upravnik Patrijaršijske štamparije Gradimir Stanić. – On se svuda ponaša kao domaćin, ne samo ovde u Patrijaršiji, nego u svakom manastiru i svakoj crkvi, svuda gde se zatekne…

Znali su to dobro pogotovo u ovčarsko-kablarskom manastiru Blagoveštenje, gde se zamonašio, i gde je, i kao patrijarh, gotovo svakog leta odlazio na nekoliko dana da se odmori. Kad dođe vreme povratka u Beograd, pozove igumana Georgija da „sravne račun“:

– Oče Georgije, evo provedoh sa vama ovih nekoliko dana. Sve, Bogu hvala, bi dobro. Boravio sam ovde, doručkovao, ručao, a sve to košta. Je l’ tako?

– Pa, jeste, Vaša Svetosti! prihvati iguman u istom tonu razgovor, pretpostavljajući kako će on dalje teći.

– A i ja vama nešto pripomogoh. Je l’tako, oče Georgije?

– Jeste, Vaša Svetosti, mnogo ste nam pomogli, kao da ste ovde došli da radite, a ne da se odmorite…

– Pa da sravnimo račun: popravio sam ti oluk, prozor, slavinu, bravu, lozu ovu uredio i podupro, cipele pendžetiro…

Iguman pažljivo iščekuje krajnju računicu.

– Oče Georgije, evo po ovome ispade da vi meni treba da doplatite! – kroz smešak zaključi patrijarh.