Најлепше беседе о свету, души, тајнама

НА ЗЕМЉИ НЕМА УТЕХЕ ТРАЈНЕ

– Постоје два пута у животу: монаштво или брак, или постоји још неки пут? Како да сазнам шта је за мене прави пут?

– Монаштво не може свако да прими. Да. Монашки живот није лак. Живот на земљи уопште није лак, ма колико да су повољни услови. Онај који је живео како је хтео и како му је срце желело, то је Соломон, цар Соломон, син цара Давида. Четрдесет година је владао, ни са ким није ратовао. Награђен је мудрошћу од Господа. Он је подигао и храм Јерусалимски. Долазили су код њега са свих страна света да га чују… и он сам каже: „Што год сам зажелео срцем, све сам испуњавао. Желео сам да имам лепих винограда, насадио сам. Палате, и то сам све имао. Имао сам спремну војску, најсавременију у Јерусалиму.“ Али ни са ким није ратовао, – каже отац. Даље каже: „Желео сам да имам доста злата и сребра и то ми је Господ дао. Разним животом сам почео да живим да видим има ли нека трајна утеха овде на земљи па да продужим тако… И видим да је овде на земљи све таштина над таштинама и мука духу. Нема утехе, трајне…“ Ето видиш, то каже Соломон. Мудра особа. Значи, имај шта хоћеш, буди шта хоћеш, ништа више ти не вреди. Кратко, као да уопште ниси постојао. Мислио си да си посисао мудрост овога света. Усијана глава. А кад би могао да видиш са стране, кочопериш се као ћуран, нема ништа (смеје се). Празна глава… Јесте. Ко је тај на земаљској кугли био или ће бити, ко ће бити универзални зналац свега? Нико. Свако се у неком правцу усавршава, нешто саставља и тако бивамо једна целина. Људи обожавају филозофе, разне научнике света, стално цитирају њихове речи. Нико не обраћа пажњу да је Бог обећао нашим праоцима да ће послати избавитеља света да нас доведе у првобитно стање. Нико није знао да ће то сам Бог бити. Јер само може Онај Који нас је створио да нас доведе у првобитно стање, ко ће други? И дошао је и нису га примили… Ето, ми смо се крстили у Христа Господа, хришћани смо по форми a не онако како нас Господ жели. Нема ништа у нама добро. Чим ми знамо да мислимо зло и да се гњевимо, и да омаловажавамо ближњега свог, нема ништа… А читали су, али не разумеју. Ко је од филозофа и од научника света могао да каже за себе: „Ја сам Пут, Истина и Живот.“ To нико није могао да каже. И да каже: „Ја сам хлеб живота.“ Или: „Ко верује у мене има живот вечни.“ Али, људи ускогруди. Мало разумеју, мало схватају. Све им је ближе лаж него истина. Ми мислимо да имамо неку вредност… Ништа не вредиш. Јесте. Савршенство хришћанског живота, тако Свети Оци кажу, савршенство хришћанског живота јесте крајње смирење. Крајње смирење. Они су награђени благодаћу Божијом. Онај ко је смирен и кротак, он се не љути. И ако га грдиш, ти се гњевиш, он те жали што тако мучиш себе.

ИМА ЛИ ЛЕКА ЗА НАС ПАЛЕ И БОЛЕСНЕ

– Реците нам за крај има ли неки лек за нас пале и болесне?

– Још како. Да слушате. Да се смирите и да слушате. Онај ко је смирен и кротак и слуша. Шта народ каже: „Ко слуша, пуна гуша.“ Онај ко слуша, он је смирен. А чим се противимо, одмах ћеш да приметиш како ти непријатељ сторнира живот. He иде, па не иде…

– Оче, моји су разведени, мама ме је увела у веру… отац је против Богa. Кога да слушам? – пита једна девојка,

– Па добро, није твоје да ли се родитељи слажу или не слажу, да ли се свађају, да ли су добри или нису добри, за тебе они морају да буду свегиња. Да би ти имала благослов Божији, да ти буде добро. Јесте. He смемо ни мислима вређати родитеље. А они, како се понашају према нама, то је њихова ствар. Има родитеља који су били тако драстични, који су мучили своју децу. Два брата су тако имали добру мајку, па им каже да поштују оца, иако он… да би добили благослов Божији. Сад они раде тамо у „Литасу“ у Пожаревцу, не дају никоме да о њиховом оцу нешто каже. Нико не сме да га вређа. Два брата кажу: „Наш отац је за нас светиња.“ Тешке су дане живота провели, отац није имао милости према њима, али ето видиш како их је Бог благословио и пуни су живота. Благодарни, захвални Богу. Јер Господ је благоизволео да кроз наше родитеље дођемо у свет. Какви су они, они ће за то одговарати пред Богом, одговараће и за нас. А ми за њих не одговарамо. Ми ћемо одговарати како смо и да ли смо их поштовали. Духовна ситуација на земљи је јако лоша због тога што се и мала деца од пет година противе родитељима. Зато нам овако иде што нико не поштује родитеље. На целој планети је иста ситуација…