ПРВА ГЛАВА ЈОВАНОВОГ ЈЕВАНЂЕЉА
Стих 1—18.
У почетку беше реч, и реч беше у Бога, и Бог беше реч.
Она беше у почетку у Бога. Све је кроз њу постало, и без ње ништа није постало што је постало.
У њој беше живот, и живот беше светлост људима; и светлост се светли у тами, и тама је не обузе…
Беше видело истинито које обасјава свакога човека који долази на свет.
На свету беше, и свет кроза њ поста, и свет га не позна. К својима дође, и своји га не примише.
А који га примише даде им моћ да буду синови Божји, који верују у име његово: који се не родише од крви, ни од воље телесне, ни од воље мужевље, него од Бога.
И реч постаде тело и усели се у нас пуно благодати и истине; и видесмо славу његову, славу, као јединороднога од оца…
И од пуности његове ми сви узесмо благодат за благодаћу.
Јер се закон даде преко Мојсеја, а благодат и истина постаде од Исуса Христа.
Бога нико није видео никад: јединородни син који је у наручју очином, он га јави.