Чувари српских душа

„Нико нема што Србин имаде“ – каже се у једној нашој народној песми. А шта ми то Срби имамо што други народи немају? Ми имамо своје Чуваре, људе светитеље, угоднике Божје, који непрестано бдију над нама, својом духовном децом и потомцима својим.

Они, бирајући имеђу земаљског и пролазног и небеског и вечног, одабраше небо и вечност. Тим својим избором уподобише се Богу и Он их дарова вечном славом и вечним животом. Њих сада више нема на земљи, преселише се у небеске дворове Вечнога цара, али оставише нама, својим потомцима, своје задужбине, свете цркве и манастире, своја дела и своја сведочанства.

Прослави Творац њихова телеса и на земљи – нераспадљивошћу, мироточењем и чудотворним дејствима којима се исцељује свака болест, било телесна или духовна. Дух Светога Саве, Симеона Мироточивог, Св. кнеза Лазара, Св. Василија Острошког, Св. владике Николаја, Св. оца Јустина и многих наших светитеља лебди над сваким српским селом и градом и свугде на кугли земаљској, где их њихови потомци славе и у молитвама призивају.

Они су увек ту, близу, да нам помогну, да нас избаве од сваке невоље и зла и покажу нам прави пут, пут истинити и свети, пут праведни и животворни. Ми не смемо занемарити ова немерљива блага која нам они оставише. Пут светосавски не би требало да напуштамо и да срљамо у пропаст светске буке, страве и ужаса.

Кренимо стазама светих предака наших, откријмо преко њих истину и истина ће нас ослободити. Обиђимо света места у светој земљи српској и одајмо славу и почаст онима који су је истински и заслужили.

У нашој рублици Чувари српских душа представићемо српске светитеље, њихова житија, учења и дела.

Почећемо од Светог Саве, од највећег, најдивнијег српског светитеља, који остави царске дворе и оде да живи монашким животом.

Представићемо и највећег српског чудотворца, великог угодника божјег, светог оца нашег Василија Осртошког, који у пештери Острошкој вековима зрачи и свакодневно чудотвори, болесне лечи, здравље телесно и душевно људима дарује. Својим чудотворством Свети Василије је од Острога начинио једно од највећих светилишта православља у свету.

Ту су и два филозофа, два доктора наука, два светитеља који су један од другог удаљени само осам километара, светионици који обасјавају Лелић и Ћелије, ваљевски крај и читаву Србију. Све своје знање ставише у службу Богу, сав свој живот предаше Господу и он их прослави. Поред њихових миомирисних моштију дешавају се чудеса. Дела која су оставили, не само нама Србима, већ и целом човечанству, јесу бисери православне теологије који ће сијати док је века и света.

И наш драги и скромни патријарх Павле је ту, такође доктор теологије. Свети човек који нас је увек упозоравао да треба да будемо људи. Њему су, као патријарху српском, требали сви да служе и сви су то и хтели. Он, међутим, то није желео. Он је служио свима, прво Богу коме се заветовао на послушност, а онда и свим људима око себе – богословима у Пећкој богословији, народу Косова и Метохије, српским архијерејима и српком народу.

Поред ова три доктора наука имамо и једног светитеља који од земаљских наука има само основно образовање, а из духовних доктрорат над докторатима – старац Тадеј. Нашироко у народу познат по својој крилатици: „Какве су ти мисли, такав ти живот“, старац Тадеј важи за једног од највећих спрких духовника двадесетог века. Смирени молилац Господњи којем је Бог открио велике тајне неба и земље, а он покушао да их пренесе нама. Уколико са пажњом слушамо и читамо његове поуке, сазнаћемо много о Богу, о људима, о патњи и смирењу, о духовним законима и о царству Божјем.

Један принц, један чудотворац, два филозофа, три доктора наука, један тајновидац неба и земље. Сви смирени угодници Божији, које Бог прослави. Диван је Бог у светима својим.