ЦЕЛОГ свог века свети Сава бринуо је четири бриге, једну за другом, све природним и логичним путем. Ово су биле Савине бриге:
прва за спасење своје душе,
друга за спасење своје фамилије,
трећа за спасење свога народа, и
четврта за спасење свих православних народа
и осталог света.
Прва брига дакле младога кнеза Растка била је брига искључиво о његовом личном спасењу, то јест о спасењу своје душе. Та брига одвела га је у Свету Гору, где је провео пуних двадесет година у тешком труду и подвигу око ослобођења своје душе од свих варљивости овог метежног света и припремања за неварљиво царство небесно.
Друга брига монаха Саве била је брига о спасењу душа његових родитеља, браће, братучеда и целе му фамилије. Његовим упливом стари Немања отпасао је мач и узео крст, па за сином отишао у Свету Гору, где се замонашио и — посветио. А Савина мајка Ана, као монахиња Анастасија, скончала је свој земаљски живот у свом женском манастиру у Топлици (О како је потребан један женски манастир у Америци!). Савиним утицајем браћа су се мирила, братучеди кајали, и сви Немањићи до последњег трудили, да буду Божји угодници, свак на свој начин.
Трећа брига Савина била је брига за сав српски народ, за спасење српског народа кроз независну српску цркву и државу. Што је Немања започео, Сава је довршио. Идеал Савин био је: ослободити српску цркву и српску државу од сваке спољне власти, и створити од Срба један народ, тесно саткан и чврсто сједињен у једном духу, једној вери и једној моралној и националној дисциплини, слично неком камену монолиту. И ову бригу Сава је срећно збринуо. Бог му је помогао. „Јер не бијаше ништа што је овај светац од Бога просио а да му Бог није даровао “ Благодарећи тој независности одасвуда осим Бога, српски народ је био оспособљен да ствара и да страда као ретко који од хришћанских народа . . . Независност је слатка, али није лака.
Четврта брига Савина била је брига за све православне цркве и народе. Као Срби када секу бадњак гледају да дрво падне према Истоку, тако је Сава управљао свој народ према Источном Хришћанству. Он је са ревношћу и жарком љубављу радио на најтешњем пријатељству и братству међу православним народима Балкана, црквеном и политичком. Народи Балкана осећали су ту искрену љубав Савину, па су га Грци примали као Грка, Бугари као Бугарина, Албански кнежеви као сродника и свог духовника, Румуни као учитеља, а Руси као свог законодавца (Кормчија). Срби и Бугари су се жустро отимали о мртво тело Савино.
То су те четири бриге, које је свети Сава бринуо целог свог века, и то најпре једну по једну, а доцније све укупно.
Ни једна од ових Савиних брига није застарела. Све четири су актуелне како за духовника и државника тако и за сваког правог Србина уопште. И све су, као што рекосмо, природне и логичне. Све се развијају у концентричним круговима. А у центру је Христос Спаситељ. Јер без Христа Спаситеља нико не може ни говорити о спасењу, било свом било ма чијем. Нити пак неко може без штете прескочити један круг бриге па прећи на други. У својој старости Сава је носио једновремено све четири бриге. Бринући о васељенској цркви он није ни за час напуштао бригу о свом народу, о својим сродницима на власти, и о својој души. Све четири струне стално су звучале у његовом срцу и уму Свакој његовој бризи одговарала је молитва и труд и делање. Бринуо се непрестано, да све потребно оствари и све започето доведе до савршенства.
Прво се мора поставити мерило, па онда мерити.
Није ли српском народу мерило свети Сава, као највиши Христов слуга у српству и духовни отац нације?
Ако признајеш да јесте. Србине и светосавски сине, онда пази, да се не нађеш лак на том мерилу. А лак ћеш се наћи ако не носиш бриге светог оца Саве.
Ако си учен и школован, и уздигнут на висок и одговоран положај, онда се од тебе тражи, да понесеш све четири Савине бриге, без изузетка Ако ли си неук и прост, теби се још може и опростити она четврта, ако прве три свесно и савесно бринеш.
Али како ће се опростити ономе ко узима на себе само ону четврту бригу, т.ј. бригу о васцелом свету, а не брине ни о свом народу ни о својој деци и родитељима нити о својој сопственој души? Хоће чово да очисти велики град, а ђубре му у кући и коров око куће.
Како ли ће се опростити и ономе ко се назива националистом и патриотом, а брине само ону трећу бригу, бригу о народу, без бриге о души своје деце и својој ? Неће ли његова,напуштена деца развалити оно што он за народ сагради? Од овакових националиста и њиховог злог порода народ је много патио.
Што се комунисти задржавају само на оној последњој, четвртој бризи, и то о некаквом безбојном, безименом и безбожном човечанству, то је зато што они поричу Бога и душу и породицу и нацију. Дотле иде њихова памет и њихов вид.
Али ти, као Србин и светосавски син, који духом гледаш даље од очију, мораш признати не само да су све четири бриге Савине неопходне за правог човека него да је поредак њихов једино нормалан. Нити се могу прескакати нити с другог краја почињати.