Царство божје је „правда, мир и радост у духу светоме“

БОГООПШТЕЊЕ

Човек ће унутра у себи наћи царство Божје. „Сиђи у своје срце и наћи ћеш у њему лествицу за пењање у царство Божије.“ Саветује преподобни Исак Сиријски. Свето Писмо учи да је царство Божје „правда, мир и радост у Духу Светоме“… Први корак ка богоопштењу је потпуно предавање себе Богу. После, Бог је тај који делује а не човек. Богоопштење значи: да се Бог усели у нас, да Он делује у нама; да се наш дух одене Њим те да он управља нашим разумом, вољом и осећањима. Тада смо ми само добровољно оруђе у Његовим рукама покретани Њиме и у мислима, и у жељама, и у осећањима, и у речима и у раду. – Како се човек који је достигао степен духовности чува од гордости? – Па то није ништа нарочито. Богоопштење је нормално стање душе. Човек је створен за такав живот. Грех је удаљио човека од оваквог живота и зато га он мора поново да задобија. Ми се, у ствари, само трудимо да дођемо у нормално, здраво стање. СОЗЕРЦАЊЕ Када се у човеково срце усели царство Божје, Бог ће му онда открити тајне. Заједно с Богом „ући ће“ у суштину ствари и разумеће њихову тајну. Све је знање у Богу и, кад Господ зажели, по милости својој открива човеку тајне. Тако и прост, неук монах, милошћу Божјом, сазнаје велике тајне: о животу, о смрти, о рају, о аду, сазнаје и како је овај свет устројен. Кад се у човеково срце усели царство Божје, Бог ће смаћи као неку завесу незнања с ума. Човек ће тада разумети не само тајну твари, него ће разумети и тајну самога себе. И најзад, у једном светом тренутку Бог ће му, по неисказаној милости Својој, открити и самога Себе, и човек ће созерцавати Цара славе као што гледа сунце у бистрој води. Онда је човек једно с Богом и Бог у њему делује. Такав само телом живи на земљи, а духом је у царству небеском, са анђелима и светима, и созерцава Господа. Често кад бих поставио неко питање оцу Т. укратко је одговарао, a онда рекао: „О томе је писао тај и тај Свети Отац. Да идем да донесем књигу па да прочитамо?“ Наравно да сам радо пристајао, и он би час листао књигу и читао одговарајуће одломке, час сам од себе говорио. Нисам срео човека који се брже сналази у тим књигама.