Са економском миграцијом у 60-им годинама прошлог века, многи млади људи су дошли из бивше Југославије у Швајцарску. И поред бројних изазова да се снађу у новој животној средини, убрзо је почела да расте носталгија за завичајем. Као одговор на то, створиле су се многобројне заједнице различитих усмерења. У склопу тог процеса, 1968. године је у Базелу формирано прво фолклорно удружење. Како се ситуација развијала, у многим градовима Швајцарске настали су културно-уметнички клубови. Са жељом да се српски фолклор у Швајцарској координира и да српска традиција опстане, уједињеним снагама, 1994. године основан је „Савез српских културно-уметничких друштава у Швајцарској” (ССКУДШ).

Четрнаест година касније, 2008. године, Савез је преименован у „Савез српског фолклора Швајцарске” (ССФШ). Циљ Савеза је да се од заборава сачувају српска култура, традиција, обичаји и културна баштина. Истовремено, Савез делује уједињујуће и разним активностима представља део слике српског народа у Швајцарској. Сваке године, поред заједничког зимског концерта, Савез организује првенство у традиционалном српском плесу, популарно названо „Смотра српског фолклора у Швајцарској”. Припремајући се за ово такмичење сви клубови раде посебно марљиво на сваком кораку, звуку и укупном сценском наступу док се све не сложи у једну целину. За извођење фолклора потребна је комбинација спортског напора, усклађивање звукова, прецизност у игри и позоришне вештине. Плесачи су на позорници обучени у типичне регионалне народне ношње, за које је уложено много труда – некада да се израде, а данас да се пронађу и сакупе. Играче красе, понекад, оригинали ношњи из протеклог времена или, чешће, само њихови делови. Стручни жири оцењује плес, певање и изглед. Након такмичарског дела, сала се трансформише за пријатељске сусрете уз популарну народну музику. Неколико сати касније следи додела награда. Најбољи такмичари се квалификују за годишњу Европску смотру српског фолклора. Поред такмичарског дела, фолклор у Швајцарској чине многи други догађаји, попут великих дружења и концерата на којима се клубови срећу и деле радост фолклора и заједничког порекла. Поред недељних тренинга и редовних забава, излети и размене са другим фолклорним удружењима у иностранству нису реткост.

Савез српског фолклора је, одмах после Српске православне цркве, највећа српска организација у Швајцарској. Савез броји двадесет различитих фолклорних друштава, поред којих постоје и два фолклорна ансамбла ван Савеза. Међу члановима се налази више од 2.000 деце и младих играчица и играча, али и појединачне сениорске секције. Поред активних играча, Савез има двоструко више пасивних чланова. То су углавном родитељи играча и пријатељи српског фолклора.

Важно је напоменути да је трећа, па чак и четврта генерација Срба у Швајцарској окренута одржавању радости српског фолклора, који на тај начин наставља да постоји као виталан део културног наслеђа. Кроз заједничко практиковање песме и игре део српског идентитета опстаје и у будућим генерацијама.