На иницијативу господина Рада Цветковића и госпође Весне Пантић 1994. године, Удружење ликовних уметника у Швајцарској започело је своје активности. Прва изложба догодила се већ у априлу 1995. године, да би се до 2010. године радови чланова Удружења представљали и до два пута годишње у разним градовима Швајцарске. На позив Министарства за културу, Удружење је 1997. године гостовало и у Библиотеци града Београда. Треба рећи да је тада Министарство преузело све трошкове организације и реализације поменуте изложбе.

Највећи успех, Удружење ликовних уметника постигло је за време ангажовања господина Јулијана Николића. Након две колоније, где су се уметници дружили и стварали, а које су се догодиле у Шененверду АГ 2010. и у замку „Фантаст“, као и једне у Новом Бечеју са темом „Јесен у Србији“ 2011. године, Удружење је имало част да своје стваралаштво прикаже у Галерији „Атриум“ у Београду.

Са темом „Дворима у походе“ 2012. године, неколико чланова Удружења представило је српске уметнике из Швајцарске и на Белом двору. Пројекат је био под покровитељством Његовог Краљевског Величанства Престолонаследника Александра и његове супруге Принцезе Катарине.

У галерији „Прогрес“ у Београду, седамнаест чланова Удружења организовало је изложбу 20. новембра 2012. године. Јуна 2013. године, Удружење излаже своје радове у Женеви, у Галерији „La Cave“. Тема изложбе била је „Светлост и вода“. Врхунац рада Удружења је достигнут позитивним критикама након изложбе која се одржала од 9. до 30. октобра 2014. године у палати Уједињених нација, такође, у Женеви. Велика част указана је Удружењу тиме што су поменуту изложбу отворили госпођа Маја Гојковић, председница скупштине Републике Србије, господин Михаел Молер, вршилац дужности генералног директора канцеларије УН-а у Женеви и господин Владислав Младеновић, амбасадор дипломатске мисије Републике Србије при УН у Женеви. Учесници ове изложбе били су уметници из Србије, Аустрије, Француске, Италије, Босне и Херцеговине, Црне Горе, Хрватске и Мађарске.

Удружење тренутно има 46 чланова, од којих су 16 из француског, а 30 из немачког говорног подручја. У рад Удружења укључено је и седам швајцарских уметника, који су на почетку били гости на изложбама да би се, за време председништва господина Јулијана Николића, укључили као редовни чланови Удружења. На тај начин повећана је популарност овог Удружења.

Удружење ликовних уметника је својим делима и вредним радом, свестраношћу и несебичним давањем допринело високом угледу наше дијаспоре у Швајцарској. Свакако треба поменути два албума досадашњих радова, самосталне изложбе чланова Удружења, као и бројне хуманитарне акције које ће остати забележене у овој држави.

Објашњавајући успехе овог Удружења, дугогодишњи председник, господин Јулијан Николић каже следеће: „Стварајући разнолика дела, допуњујући се и учећи једни од других, уметници граде фамилијарни однос, како поштовања тако и љубави према ближњем своме, никада не заборављајући сопствене корене. Управо је то истинска уметничка вокација – њихов сопствени рукопис“. Посматрајући уметничка дела Удружења „Урош Предић“, лако препознајемо изграђен стил њихове комуникације. Управо то је водило све чланове овог Удружења у дружење и стварање кроз 20 година постојања.

Интересовање за светска дешавања, како у уметности тако и у социјалном раду, пут је ка интегритету сваког удружења, па је то случај и са Удружењем ликовних уметника.

Преко 30 активних чланова који су рођени у Србији, а данас живе и стварају у Швајцарској, упражњавају наивно, фигуративно и модерно сликарство, као и скулптуру. Чланови се представљају професионалним и аматерским радовима, чија дела имају високу уметничку вредност, самим тим што су то људи који живе за своју уметност и од ње не праве каријеру.

Фигуративна, иконографска или наивна уметност, која је најчешће заступљена у отаџбини, а која је блиска члановима Удружења, обогатила је и живот у новој средини – швајцарску културу и уметнички израз „Западне Европе“ као и обрнуто. Неколико година је Удружење практиковало идеју „размене културе“ позивајући швајцарске уметнике да излажу као „гости“ на заједничким изложбама. То су биле размене на различитим нивоима: Ново фигуративно насупрот модерном; Српско насупрот швајцарском; Аутодидактичко насупрот професионалном.

Ниједан члан Удружења не живи искључиво од сликарства, већ своју егзистенцију обезбеђују радом у својим професијама. Изложбе финансирају самостално, а састају се просечно једном у два месеца да би организовали нове пројекте и узајамно се мотивисали. Чланови Удружења имају визију да својим делима доприносе и делују позитивно на околину и на тај начин преносе својеврсну радост на посматрача. Читав доживљени свет једног народа – српског народа, његово искуство у садашњости, виђено из једног другог угла пренесено је у дијалог са новом домовином.

Ово Удружење је својим многобројним изложбама и радом изузетан амбасадор српске културе, а такође доприноси културном добру земљи у којој тренутно живимо.

Љиљана Путничанин