Свенародно покајање

Да отворимо своје срце пред Свевишњим Богом, те да се исповедимо и покајемо Да принесемо покајање прво за себе а по том и за сав народ.

Кајемо се прво за себе у свему што згрешисмо и Божју прекршисмо и образ окаљасмо, било лагањем или крадењем, било злобом и пакошћу, било развратом или отимањем, било пијанством и ждерањем или варањем и коцкањем, било псовањем и хулењем светиње или клеветањем и оговарањем ближњих својих, било маловерством или саблажњавањем својих ближњих; кајемо се за безбројне грехове своје, знане и незнане, вољне и безвољне, било словом или делом или помишљу, било јавне или тајне, кајемо се и молимо Бога, да нам опрости и да због нас не казни сав народ наш и сву државу нашу. Скрушено се кајемо, опрости нам, Господе!

По том кајемо се за све грехе оних духовника и свештеника који у чему год згрешише пред Господом Богом и Светим Савом, било да малаксаше у вери или у страху Божјем; било да небрижљиви бише у делу Господњем или да ослабише у љубави братској. Уколико се они не кају, кајемо се ми за све што је зло пред Богом у срцу, на језику или у владању њиховом. Скрушено се кајемо, опрости им, Господе!

Кајемо се за грехе оних наших народних првака и вођа, који заборавише да су свеци српски основали ову државу и да је ово света земља, и који заборавише да су истакнути за прваке и вође једног светог и мученичког народа, па без страха Божијег и љубави према народу злоупотребљаваше своју власт на народну привремену несрећу а на вечну пропаст и проклетство себе и свога порода. Скрушено се кајемо, опрости им, Господе!

Кајемо се за грехе свих оних учитеља и књигописаца и књигопреводиоца, који омладини југословенској показаше клизав пут разних белосветских фантазера и фразера, пут безбожан и неморалан, који води народе у крв и злочин и уништење, на радост сатане и његових паклених сила. Скрушено се кајемо, опрости им, Господе!

Кајемо се за грехе свих оних српских синова и кћери, који презреше дух и искуство и памет и веру и светињу и поштење и доброту свога народа, и примише туђинску лудост и непоштење и сваку јевтину робу, да тиме замене чисто злато народно, у стотине ватри опробано. Скрушено се кајемо, опрости им, Господе!

Кајемо се и за све неправде свих неправедних судија и кметова, и порезника и шумара, и закупаца и прекупаца, увозника и извозника; кајемо се за злобу свих злотвора, за пороке порочних, за страсти страсних, за убиства убица, за насиље насилника, за увреде деце према родитељима; кајемо се за свађе и деобе међу браћом, за све суровости јачега над слабијим, и за све немилости имућних наспрам сиромашних, и за све баналности и вулгарности које се могу чути или видети по кафанама, по позориштима и разним игралиштима широм свете земље наше, под чијом се кором скривају села многих милиона војника и мученика за крст часни и слободу златну. Скрушено се кајемо, опрости им, Господе!

Кајемо се и за све оне чија је душа подељена и чији је карактер неутврђен, те свеце славе а свеце псују, крсту се клањају а крст псују, пост држе а пост псују, Богу се моле а Бога руже, црквом се хвале а у цркву не иду, Српство величају а Србе цепају, државом се поносе а државу штете. Ај, Боже велики за све њих ми Ти приносимо скрушено и плачно покајање. Ако Ти није довољно покајање наше за браћу нашу, покај и њих, Господе благи. И не допусти, Царе и Творче неба и земље, да се бич гњева Твога праведнога, којим у ове дане бијеш охоле и безбожне, спусти на народ слуге Твога светога Саве и мученика твога кнеза Лазара. Слава Ти, Боже наш, слава Ти Творче и Спаситељу наш на век века. Амин.

Покајање. Једини прави и сигаран лек за све болести, и појединца, и нације, и друштва.

Не знам колико да ми оглашујемо у Србији «ново доба», «доба напретка», «доба реда и рада», ипак то право ново доба настаће за Србију не приликом каквог изненађења, какве катастрофе, или какве индиферентне измене у појединим личностима или партијским режимима, него само онда, кад бар сва интелигенција, ако не сав народ, буде изашла и издигла се из оног круга анималне саможивности, у којој га је гурао досадашњи наш не нормални политички живот, када буде почела мислити о вишим задацима живота људскога из области идеала: верских, друштвених и националних.