Чији принц не хтеде бити владар, већ побеже у Хиландар и тиме окрену душу целог једног народа ка истоку, ка Богу, ка правој вери.
Чији кнез рече: „Земаљско је за малена царство, а небеско увек и довека“. Кнез који је одлучивао да ли ће у бој по томе колику светињу брани, а не по томе колика сила на њега удара.
Чији витез главу за реч и образ даде, јер „да није те речи од чега би смо живели?“- пита он турског султана.
Чији су патријарси остајали са својим народом у сеобама и мукама.
Чији владика каже да је „тврд орах воћка чудновата, не сломи га, алʼ зубе поломи“ и верује у „оно што бити не може“ и да се то може постићи „борбом непрестаном“.
Чији вожд се супроставља империји са својим сељацима који не продаше веру за вечеру.
Чији краљ одби ултиматиме друге једне империје, прође голготу са својим народом и васкрсе народ и земљу.
Чији ратници, војсковође и сељаци после голготе васкрсуше и учинише „оно што бити не може“ – ослободише земље српске.
Чији владика кроз тамнички прозор моли Бога да се Срби обоже, сложе и умноже.
Чији монах, доктор филозофије, светској филозофији супротставља светосавље као филозофију живота.
Чији научник свету овом поклони светлост ништа заузврат не тражећи, материјална богатства и славу светску презревши остаде доследан себи и публици, која цени праве људе и кличе после његове смрти: „И мртви, и мртви“.
Чији партијарх је сам себи месио и пекао хлеб, ципеле своје сам поправљао, мантију своју крпио и који нам је рекао да је и у најтежим моментима најважније „да будемо људи“ и да непријатељима опростимо.
Чији спортисти побеђују и кад их мрзе и кад их воле, и кад их затварају и забрањују им да се такмиче, и кад их семафори под водом и у песку лишавају медаља које су својим подвигом заслужили.
Чије мајке родиле су јунаке, који нису презали да крену мачем и огњем и на саме империјалне владаре.
Чијим мајкама и очевима захваљујемо што су родили род коме су вера, љубав, правда, истина и слобода изнад свега. Род који ни пред једним императором не поклекну, не приклони му се, већ увек подиже свој глас против неправде и угњетавања.
Велику је жртву поднео овај свет, али је зато и награда велика. Ми припадници овог света можемо увек да кажемо:
ПОНОСНИ СМО ШТО СМО ДЕО ОВОГ И ОВАКВОГ СВЕТА – СРПСКОГ СВЕТА!