Покајање је измена живота

О МИРУ

Мир и радост свима од Господа, јер су мир и радост најважнија богатства овог и оног света. За тим сви ми чезнемо. Можемо имати на кугли земаљској што год пожелимо, а да немамо мир и радост. А мир долази од извора мира, од Господа. Када се Господ обратио својим ученицима, када су они затворили врата због страха од Јудеја, прво што им је упутио било је: Мир вам! Господ ће вас наградити миром, ако се измирите и окренете Апсолутном Добру, а Апсолутно Добро је Господ Бог. Он жели да ми имамо једну божанску особину – смирење је та божанска особина. Где год смирење царује, било у породици, било у друштву оно из себе избија мир и радост. Свако добро и свако зло потиче од мисли, јер смо ми мислени апарат. Утичемо чак и на биљни свет, будући да и биљни свет има нервни систем. Сви очекују мир, утеху и љубав.

Покајање је измена живота. Потребно је да човек оде до свештеника или свог ближњег и да му каже шта му ремети мир. Чим наши ближњи саучествују у нашем страдању, ми добијамо утеху и снагу. Ако се ми окренемо извору живота, Господ ће нам дати снаге да учврстимо у себимисли пуне добра, јер добре мисли, добре жеље дају мир и утеху свуда. Mopамo се изменити. Наше мисли утичу не само на нас, него на све оно што нас окружује. Морамо да упућујемо добре мисли. Господ заповеда да волимо своје непријатеље, не због њих, него због нас самих. Треба опростити све од срца. Када се опрости све од срца, све је опроштено. Ми смо саучесници мира, тада мир чини радост и утеху свима око нас. Сви осећају наше мисли мирне, тихе. Када је домаћин у кући оптерећен бригама о породици нико нема мира и покоја од његових мисли, чак ни мала деца у развоју. Зато они који руководе кућом, треба да се предају Господу, да му се моле, и да схвате да је Господ свемогућ, да нас Господ теши. Морамо од срца све опростити. Унутрашњи мир не може да се сачува докле год наша савест нешто изобличава. Морамо умирити савест. Треба свима опростити од срца. Без тога нема унутрашњег мира. Даће Господ благодат. To је божанска сила која делује свуда, а особито у душама које траже Господа, Извор живота. Мир Божији се свуда сеје.

У Старом Завету пише: Сине, дај ми срце своје. Господ је једина утеха и анђелима и Светима и свима који Га траже. Он је једини Бесконачан. Професор је расејан. Он је такав и такав. Моли да Господ да благог анђела и професору и теби. Ако заволиш професора, тако ћеш лако одговарати и добити оцену. Када се професор и ученик помире, међу њима више нема рата. Нема нам мира, ако мислима ратујемо са родитељима. Духови злобе гледају да се ми по сваку цену огрешимо о родитеље. Тада они стичу власт над нама, а ми мислимо да је неко други крив. Многи то увиде, па поправе мисли. Ја увек то кажем – неки прихватају, а неки су сувише горди. Шта дајемо, то нам се враћа. Свети Оци кажу: Сеј љубав, па ћеш љубав жњети. Сеј мир, па ћеш мир жњети. Немогуће је да стекнемо мир, ако смо пуни зависти и злобе. Ако се не ослободиш од те паклене особине како ћемо у вечност? Једини је Господ који може да нас измени. Дух се везује мислима. Каква нам је карактерна особина овде, такви прелазимо у вечост. Треба да смо мирни. Боље је трпети увреду, него нанети увреду. Ако претрпимо увреду, Господ ће нам дати снагу и мир. Ако не претрпимо увреду, савест нам неће дати мира. Савест је Божански суд. Ми можемо свашта радити, али нећемо имати ни мира ни покоја. Карактерна особина је основа за прелазак у вечност. Ако смо мирни и тихи, идемо у ред светих и анђела. Њих је Господ наградио бесплатном благодати, и у тим душама нема особина овог света. Човек може стално да га вређа, а он се не вређа. Човек може да га изудара, а он се не љути, јер је његова душа руковођена Светим Духом. Питали су Светог Серафима Саровског: Шта је циљ нашег живота? Враћање у наручје Оца Небеског. Ми реметимо мир. Господ нас оставља са нашим мислима – ето нам страдања. Нема силе која може да поруши милост Господњу. Зато мученици нису осећали страдања, а ако су и осетили, утешио их је тихи Господ. Када благодат Светог Духа озари душу, она више не осећа страдања. После Господа немамо веће добро од својих родитеља. Господ каже: Ја сам тај који зачиње плод у утроби мајке. Родитељи су оруђе у рукама Господњим. Господ благосиља брак. Потребно је време да се попуни број оних павших анђела који су отишли за сатаном, а Бог је и за њих, духове злобе, Бог. Они су високо интелигентна бића, али за њих нема ни мира ни спокоја.

Ми морамо тражити утеху од ближњих будући да смо створени, ограничени временом и простором, и не можемо да дамо бесконачно, али тражимо бесконачно. Тражимо мир бесконачан, радост бесконачну – све бесконачно. Али наши најближи не могу све да нам пруже. Сви смо ограничени и у сталном смо рату са злим мислима, јер су пали духови пуни злобе. Господ гледа да ли ми од срца тражимо да нам Он помогне. Чујемо многе речи лепог примера живота и како треба упутити ближње да то раде. Али, да ли ћемо моћи то да остваримо? Видимо особу мирну, тиху, све прашта, све трпи. Тај пример нам остаје увек, јер и ми желимо то да стекнемо. Како? Окренимо се ка Апсолутном Добру, срцем, мислима и целим својим бићем. Сјединимо се у Апсолутној Љубави са својим Створитељем.

Треба бити непрекидно у молитви. Треба молити Пресвету Мајку, анђела и Свете, да Га тако силно љубимо, јер тада ћемо бити блажени и овде и у вечности. Бог је љубав и срећа, која испуњава све који Га траже. Каквим се мислима бавимо, такав нам је живот. Ако су нам мисли мирне и тихе, ето нам мир. Ако су нам мисли негативне, ето нам немир. Ми тражимо помоћ од родитеља и кад их замолимо, они раскраве своје роди тељско срце и чине нам по вољи оно што је добро. Божја енергија свуда делује, a особито у оним људима који су се окренули ка Господу. Бог је мир, утеха и радост свима. Зато вам желим мир и радост од Господа.

Родитељи имају велику влгст над својом децом. Да ли су они добри или лоши то је њихова ствар и они ће за то одговарати. Много се у свету страда због непоштовања родитеља. Мој отац је био много добар човек. Имао сам мисао да је требало да уложи много више у мене. Преосетљив сам. Рођен сам 1914. године. Нисам смео да упутим такве мисли оцу. He вреди што сам био бистро дете. Нисам видео да сам ја упропастио свој живот. Када је требало нешто да се оствари, а оно пропаст. Лекари су рекли: неће живети више од пет година. Био сам тежак плућни болесник. Хтео сам да посветим свој живот Господу, па сам отишао у манастир.

Господ ће отворити пут најбољи за децу. Господ ће опростити. Господ је милостив. Ако се ми молимо Богу за њих, немогуће је да то не утиче на њих. Мисли су огромна снага. Одмах нам се отвори пут и знак. Монах се у старо време молио да му Пресвета Богородица укаже шта је то монах, а Пресвета Мајка му је рекла: Монах је молитвеник за цео свет. Ако мислима ратујемо са професорима и родитељима, нема добра. Господ жали своја створења што тако пате, али узалуд када неће да се покају.

Дође старац Светом Антонију и каже да је велики грешник и да је много грешио. – Хоћу да ми ти кажеш да ли за мене има покајања? – Молићу се Господу да ми Он открије, а ти дођи за недељу дана. Господ му је открио. – Знаш ли ти ко је онај старац? – He знам. – To је сатана. – Он хоће од мене да чује да ли има покајања. – Има покајања. Он је дух и стално је у покрету. Треба да стоји на једном месту три године окренут ка истоку и да се моли: Опрости Господе моју преосталу злобу. Старац је дошао након недељу дана. – Да ли си питао за мене? – Јесам. Треба да стојиш три године окренут ка истоку и да се молиш: Опрости Господе моју преосталу злобу. Одскакутао је на једној нози јер је знао то, али неће да се покаје.

ИЗ РАЗГОВОРА СА ЈЕДНИМ НАШИМ МОНАХОМ

Преузето са : tadej_kakve-su-ti-misli-takav-ti-je-i-zivot.pdf (wordpress.com)