О Богу и људима

О Богу и људима

Ако желиш поправити свет, поправи прво себе.

Ако желиш поправити државу, поправи прво себе.

Ако желиш поравити народ, поправи прво себе.

Ако желиш поправити село, поправи прво себе.

Почети од себе и поправити прво себе – то је основно начело православног народног покрета.

Хоћеш у слободу, онда прво покушај ослободити се себе самог. Хоћеш ли да дође до слободе револуцијом, онда подигни револуцију против себе самог и увидећеш да су све друге револуције излишне. Ако не победиш себе, ти ћеш свима осталим напорима успети само да ускачеш из једнога затвора у други, из једне тамнице у другу. Слобода друштвена и слобода национална, слобода државна и слобода интернационална, без ослобођења од себе самог, само су заводљива и лажљива имена разних тамница, разноликих кавеза.

И најгори човек мора се три пута у животу сетити Бога: када види праведника да страда због његове кривице, када он сам страда због туђе кривице и када му дође час смрти.

Боже помилуј оне који су на власти, три пут Ти се молим, јер су у опасности да постану насилници.

Боже  помилуј оне који су у богатству, три пут Ти се молим, јер су у опасности да постану раскалашни.

Боже помилуј сиромахе и сирочад, три пут Ти се молим јер су у опасности да падну у очајање.

Боже помилуј оне који су са светским знањем, три пут Ти се молим јер су у опасности да себе обоготворе а Тебе забораве.

Православна црква неодступно тврди да узроци свим болестима, страдањима па и самој смрти леже у области моралној. Зато су лекарства која она препоручује за све ово само моралне природе: кајање, пост, молитва, милосрђе, исповест, разрешење.

Наш начин мишљења зависи од нашег начина живота. Један узвишени начин мишљења могу имати само људи чиста, узвишена живота. Један осудан преокрет у животу резултира у једном преокрету у мишљењу.

Безбожник се боји скоро постижне смрти, лопов се боји обијача, убица се боји мача, гордељивац се боји срамоте, клеветник се боји суда истине.

Оно чега се безбожник боји, оно ће га и снаћи.

Од свих грехова блуд је најизразитији, најпотпунији сатанизам… Блуд је најдиректнији и најближи пут помрачењу ума. Блуд је као отровни микроб што целу душу претвара у трулеж.

Од многих који јуре за богаћењем чућеш овакво оправдање: «Кад се обогатим моћи ћу чинити добра дела.» Не веруј им јер обмањују и тебе и себе.

Богатство је добро када се може у добро дело обратити. Богатство је зло кад место да да слободу човеку, стави свога сопственика у службу.

Против три нездрава стања апостол истиче три здрава стања и то: против гордости смирење, против гневљивости кроткост, против малодушности дуготрпљење.

Од греха се рађа страх и збуњеност и немоћ и раслабљеност и помраченост ума.

Грехом човек против себе изазива људе, узбуњује сопствену савест, сабира око себе демоне, даје им оружје против себе. Грехом се човек одваја од Бога, одваја се од свог Анђела хранитеља, ограђује од извора сваког добра. Учињен грех означава објаву рата Богу и свим добрим силима.

Сумња и очајање два су црва која се рађају од упљувка греха.

Научи поштовати мале и просте људе. Таквих је највише на земљи, таквих је највише у Царству небеском. Код њих нема гордости, основног безумља, од кога болују душе богатих и силних овога света.

Кажи људима увек шта је најбоље и ћути. Ако будеш улазио у њихове бесконачне препирке о томе шта је боље, увек ћеш се кајати.

Један моралист је моћан кад у греху и врлини описује свој грех и своју врлину. Зато су највећи моралисти обраћени грешници.

Нада изгубљена-живот изгубљен. Не губи наду. Свет је пун неслућених могућности.

Ко се мало нада, мало и добија. Нека ваше наде превазилазе садашњост и превазилазе сваку стварност. Поруше ли се једне ваше наде, зидајте одмах друге веће.

Највећи ћеш бити онда кад себе претвориш у ништа.

Ако хоћете да вам људи не буду непријатељи, не будите ни ви непријатељи људима. Зато ишчупајте корен непријатељства у срцу свом, па тек онда пребројите све непријатеље у свету.

О три предмета не жури да говориш: о Богу док не утврдиш веру у њега, о туђем греху док се не сетиш свога и о сутрашњем дану док не сване.

Не прљај онога који се почео прати, него му помози да се опере.

Без опраштања нити цареви могу царовати, нити судије судити, ни мудраци мудровати, ни учитељи учити, ни богаташи и сиромаси живети животом човечанским, а не скотским, ни плахи реформатори и бунџије што корисно учинити.

Српску државу основали су Свеци. Ни пирати, ни разбојници нити какви вукодлаци.

Него српски Свеци.

Хоћеш ли слободу, онда прво покушај ослободити се себе самог.

Хоћеш ли да дође до слободе револуцијом, онда подигни револуцију против себе самог и увидећеш да су све друге револуције излишне.

Ако не победиш себе, ти ћеш свима осталим напорима успети само да ускачеш из једног затвора у други, из једне тамнице у другу. Слобода друштвена, и слобода национална, и слобода државна, и слобода интернационална, без ослобођења од себе самог, само су заводљива и лажљива имена разних тамница, разноликих кавеза.

Српска жена је царица дома, домаћинства и деце.

Свака српска сељанка зна по десет заната. Зна и да кува јела и меси хлеб и сири млеко и тка и везе и шије и плете и гаји живину и негује цвеће и прави сапун и спрема зимницу, и Бог зна колико још послова, који су у Европи строго раздељени и предузети сваки на по се од стручњака.

Главно и основно у човеку јесте срце. У срцу је крв, у крви душа, у души дух.

Садржина срца зависи од чистоте срца.

Чим човек промени срце своје мења му се и судба. Ми често говоримо о променљивости судбе људске, али ретко испитујемо узроке те променљивости. Међутим срце је узрок томе. Срце је наше колебљиво и променљиво.

Не дај срцу своме да се испуни каквом нечистотом, јер ће се од њега таквог испунити нечистотом цео твој животни пут.

Нови човек је онај ко себе промени изнутра, из основе , из средине срца, па онда помогне кроз то,само кроз то, и другима да се промене и обнове.

Осветли срце своје вером, укрепи га надом, загреј га љубављу, окади молитвом, опери га сузама, нахрани га крвљу Христовом и држи га уздигнуто к небу као запаљено кандило.

Као што дебео коноп постаје од танких и слабих влакана, тако страсти људске постају од малих, почетних грехова. Мале, почетне, грехове човек још може прекинути и оставити. Али, грех по грех – понављано ткање постаје све јаче и јаче, док се најзад не створи страст, која онда од човека ствара онакву накараду какву само она може. Не можеш је лако одсећи, ни удаљити од себе, ни развенчати се с њом.

Ниједан порок и ниједна страст не иду под својим правим именом. Блуд иде под именом љубави; среброљубље под именом самоодржања; коцкање под именом забаве; пијанство и лумповање под именом дружељубља; а завист под именом  правде и равноправности. И самом теби завист се представља као бунт против неправде и неправилности.

Ко се никад није уплашио самог себе, тај не зна шта је страх.

Сузе гасе гнев, утопљавају освету, спречавају убиство, лече гордост, оживљавају срце. Смерни је пун суза покајања, сажаљења и милосрђа.

Децу трба учити ономе што је најважније, јер што се у младости научи, не заборавља се лако. Споредне ствари могу се доцније научити, па ако се и забораве није велика штета. Али, ако се најважније ствари не науче, или уче па забораве, онда клавирска звука угушује молитву, а француско парлање употребљава се за исмејавање родитеља.

Од свих ствари које се могу учити и научити смирење је најтежа наука.

Уђите дубље у науку хришћанску, која је за нас путнике земаљске важнија од свих наука.

Када је у души вашој вера, и нада, и љубав, и стид, и невиност, и чистота, онда је Царство небесно унутра у вама. Кад је међу вама добра воља и милост, слога и братољубље, онда је Царство небесно међу вама.

Ми живимо у смушеном свету преоптерећеном механичком цивилизацијом, страхом и грехом несигурношћу и збуњеношћу. Свет чезне за натриродном силом. Велики задатак православне цркве у овом времену састоји се у следећем – да може поставити пуну трпезу и да храни гладни народ небеском храном и мудрошћу.

Црква није противна савршенству модерне технике, напротив она јој се радује; црква је само противник деспотској владавини те технике над човеком.

За један дан брате можеш задобити вечност и за један дан брате можеш изгубити сву вечност. Дати су ти хиљаде дана на земљи да можеш да се определиш за своје сопствено спасење или за своју сопствену вечну пропаст. Но блажен је по сто пута онај дан, у који се покајеш од свих својих нечистих дела и нечистих речи и нечистих мисли и обратиш Богу са вапајем за милост. Тај дах вредеће ти више од хиљаде других дана. Какав је тај блажен дан? То је дан самоосуде. Кад тај дан, сване, човек који је дотле осуђивао цео свет, погледа и наједанпут види себе као највећу мрљу на овом Божијем свету. И застиди се Бога, и застиди се од сваког човека, и застиди се од сваке твари Божије у свету. И стид га почне пећи као огањ. И он онда признаје и исповеда: «Ваистину сам ја ова највећа мрља у овом Божјем свету, ваистину сви су бољи од мене, ваистину сви су чистији од мене, ваистину, све твари су твари чистије од мене. Црњи сам од огорелог угарка, а ја сам досад мислио да сам бео. Ружнији сам од жабе, а ја сам досад мислио да сам леп као анђео.

Помоћу газде постаје човек газда, а не помоћу просјака.

Помоћу славнога постаје човек славан а не помоћу презреног.

Помоћу мудрога постаје мудар, а не помоћу лудога.

Помоћу славнога добија човек победу, а не помоћу немоћнога.

Помоћу Бога може човек постати Бог, а не помоћу ђавола.

Потребно је, увек је веома потребно за сваког човека, удубити се у друштвени живот других људи. Човеку се на тај начин боље него ни на који други начин, шири ум и срце: човек се тако научи да разуме, љуби друге људе, и најзад само тако живот за човека остаје вазда интересантан.

Корисно је често удубити се у душевни живот обичних људи. Оно у самој ствари и не постоје обични људи, сви су необични, својеобразни, чудни и тајанствени.

Још је поучније удубити се у живот оних људи које ми називамо необични. Један човек онолико вреди колико људи истински познаје, тј. колико је туђих драма душевних својом душом преживео.

Мало је у нашем друштву младих људи који би стигли један дан преживети без ниских и прљавих побуда (мисли). Мало је стараца чије су посведневне мисли – мисли мудрости. Мало је жена чије су све мисли – мисли верности према мужу свом и бриге према деци својој. Мало је добротвора чије мисли не би биле испуњене сујетом. Мало је књижевника и уметника, чије мисли нису затроване манијом величине.

Научи ме свет злим навикама.

И зле ме навике оковаше.

Волим правду а творим неправду.

Мила ми је чистота, али ме умори нечистота.

Држим срце моје небесима, али земља ме вуче себи.

Вичем Богу за помоћ, а помажем убицама мојим.

Под маском лепоте иде сујета и мами очи моје. Ја знам да је испод маске ругоба и суве кости и зној, па ипак идем за шареном маском.

Овај свет је почео чудом, држи се чудом, и завршиће се чудом. Сваки дубоко мисаон човек, кад се ослободи трке, галаме око себе и почне размишљати о свему што јесте и што бива, мора доћи до овог закључка.

Набрајајући чудеса вере хришћанске ми не треба никад да заборављамо безбројна и велика чудеса, промене срца и нарави људи истинских обраћени у веру. Колико је јаросних злочинаца ова вера упитомила. Колико крвожедних разбојника преобратила у незлобне јагањце. Колико развратника обратила у чисте дественике. Колико гонитеља учинила бранитељима. Колико себичних среброљубаца научила милосрђу. Колико плашљиваца навела на пут самопожртвовања.

Школован је онај човек који је успео да очисти језик од гадних речи и своје срце од смрадних жеља и свој ум од безбожних мисли. Ко није ово успео томе школовање помаже само да једном наученом вештином зарађује себи хлеб, као што школован медвед зарађује својом вештином играња.

Штедња не спада у велике врлине. Сувишном виком о штедњи може се карактер народни покварити, како видимо на примеру неких европских народа. Штедња врло брзо прелази у тврдичлук, а тврдице су велико друштвено и државно зло.