Кратак животопис архимандрита оца Тадеја

Отац Тадеј је рођен 1914. године у селу Витовници, од честитих родитеља, земљорадника, на Томиндан па је његово крштено име било Тома. Млади Тома је, после основне школе, завршио занатско трговачку школу у Петровцу на Млави. Пошто се тешко разболео одлучио је да последње године свога живота посвети Господу. Почетак његовог монашког живота везан је за манастир Миљково код Свилајнца, и оца архимандрита Амвросија, који је по речима самог старда Тадеја био „неизмерна љубав и праштање“. Замонашен је 1935. године у манастиру Горњаку 10. марта, да би 14. јула исте године, био рукоположен у чин јерођакона, као сабрат манастира Горњака. Упућен је одмах после монашења 1935. године у иконографску школу у манастир у Раковици. На тражење ондашњег патријарха српског Варнаве, надлежни епископ др Венијамин, поделио је монаху Тадеју канонски отпуст за АЕМ београдско-карловачку, те је причислен манастиру у Раковици. У чин јеромонаха рукоположен је 3. фебруара 1938. године у манастиру у Раковици. Рукоположио га је епископ харковски Митрофан. У чин игумана произведен је 1949. године у Саборној цркви у Београду. Производство је обавио викар Његове Светости Патријарха епископ Висарион, бивши епископ банатски. Октобра 1938. године, јеромонах Тадеј, по потреби службе, премештен је у Пећку Патријаршију. По избијању Другог светског рата, јеромонах Тадеј је избегао из Пећи и поново дошао у манастир Раковицу. Априла 1947. године са уредним канонским отцустом, јеромонах Тадеј се враћа опет у браничевску епархију и постаје сабрат манастира Горњак. По жељи патријарха Гаврила, јеромонах Тадеј се поново враћа у Пећку Патријаршију 1949. године, и постаје њен намесник. Године 1955. из здравствених разлога, игуман Тадеј, са дозволом патријарха Викентија, по други пут се враћа у браничевску епархију. У овој епархији је био привремени парох печанско-кленовачки и шапинске епархије, а затим од 1957. године старешина манастира Горњак. Почетком новембра 1959. године, игуману Тадеју подељен је канонски отпуст за манастир Хиландар, односно јурисдикцију Васељенског Патријарха у Цариграду. После непуна четири месеца, игуман Тадеј је, вољом грчких власти, враћен из Хиландара, са Свете Горе у домовину. Овде је, привремено, био парох бистрички, затим старешина манастира Туман. Са ове дужности, по молби 1962. године премештен је за старешину манастира Витовница. На овој дужности је провео десет година, да би, најзад, као парох влашкодолски, био пензионисан, a затим је постављен за старешину манастира Покајница код Велике Плане, па за духовника манастира Туман, а одатле, по други пут, за старешину манастира Витовница. Архимандрит Тадеј, витовнички старац, упокојио се у Господу 13. априла 2003. године у дому благочестивих православаца који су бринули о старцу током последњих година његовог живота, на земљи, међу нама грешнима. Сахрањен је у миру, без светске буке, на манастирском гробљу у Витовници где је његов монашки пут и почео.