Како је добро међу добрима бити

ЗАВИСТ ЈЕ ПЕЧАТ АНТИХРИСТА НА СРЦЕ ЧОВЕКУ

Бог наш дошао је међу нас да опет доведе у првобитно стање оне које је створио. Он је све учинио да Га човек може разумети. Он је могао да спасе човечански род и другим начином, али човек кад је пао, сам је пореметио сав унутрашњи умни апарат и онеспособио се за добро. Потпао је у власт духова злобе, драговољно им се предао у заробљеништво. Зло које постоји Бог није створио. Зло је од умних, мисаоних духова који су отпали од љубави божанске, који су се окренули према својој личности и остали непокорни; почели су умовати своје умовање, али ма колико се свака умна сила која није сједињена са извором живота трудила да нешто добро учини и говори, све што она ради посољено је смрадом пакленим, јер је једино Бог извор мира и радости, љубави и правде и доброте. Сва створена бића су ограничена, а оно што је ограничено није савршено; него им је дато да се усавршавају. Међутим, пала су; прво нису сачували своје достојанство анђели, па после на зависти тих духова који су пали и наши прародитељи Адам и Ева су пали. И ево, и у нама се исто укотвила та особина – паклена завист. Завист не преза ни од чега, и Богу у лице говори противно стално, свуда и на сваком месту. Бог је сав љубав, а завист не трпи да се добро некоме ближњем учини.

Један од богоносних отаца, преподобни Нил Мироточиви (јављао се монаху Теофану, који је у 18. веку живео у његовој пештери) објашњавао је многе тајне из Царства Небеског. И каже да је завист печат антихриста на срце човеку. Како је то за нас страшна ствар! А ми често пута завидимо ближњима својим, чак и својим најрођенијима нешто завидимо. И не обраћамо пажњу на то да се лечимо, да дођемо к себи.