За умрлима не треба туговати

Мајка је мајка и сви смо везани за своју мајку. Многи научници су били благодарни према мајци, зато је се сећају. Мајка нам је карактерна особина. Када мајка оде у вечност ми смо ожалошћени. To је наша грешка. Ми треба да се молимо, јер она потребује наше молитве, а не жалопојке. Много ми смета када смо ожалошћени. To је велика грешка, па ми смо Хришћани. Уместо да будемо благодарни Богу за све, да мy се молимо да нас уброји међу анђеле и свете, ми тугујемо. Због тога и деца и мајка много пате у вечности. Једна мајка је имала ћерку која јој је била једина нада. Међутим ћерка се разболи и умре, а пошто је била побожна Господ је уведе у Рај. Њена мајка је желела да је сања, али ћерка није имала потребу да се јави мајци јер је била у рајским небесима. Зато је мајка ишла код врачара и гатара. Једна јој је врачара рекла да пре изласка сунца изађе на гроб, да узме флашу и нешто уради, и чека да јој се ћерка јави. Мајка је то урадила, а ћерка јој се јавила и рекла: – Мајко, шта си ми то учинила? Зашто си ме тражила? Била сам у рајским насељима, а сада више не могу да се вратим. Што се ниси помолила Богу? Толико ме је туга оптеретила, да не могу да се вратим Господу. He могу да се вратим, тамо где сам била опредељена.

He треба туговати за умрлима, већ се треба Господу молити да им Он да јеванђелска насеља. Туга све ремети. Она омета мир који су они добили од Господа. Зато треба да будемо молитвени, јер туговати за својим рођенима није хришћански. To је незнабожачки. Ми се овде припремамо за вечни живот. Треба да смо благодарни Богу. Треба да се молимо Господу да им опрости грех и да чинимо добра дела за спомен. To се прима. Само Господ може да ослободи душу од паклених уза. Зато највише да се молимо Богу и тамо где има свакодневна литургија да се моле за покојне. Док је владика Николај био у животу, питали су га да ли има спасења за оне који се нису кајали у животу. Рекао је да има, ако се неко моли за такву душу четрдесет дана и више. Лигургија је голготска жртва. Господ се жртвује. Господе, омиј грехе онима који су овде споменути Твојом часном крвљу. To је највећа жртва коју ми Хришћани можемо да учинимо.